Da bi tumačili i rastumačili postojanje kreirali smo koncepte prostora i vremena. Prostor osećamo čulima, a vreme umom. Misli su vreme, misli nisu pokušaj zaustavljanja vremena kad nešto opisujemo ili tumačimo ili želimo da kontrolišemo. Ali kad kao posledice tih tumačenja steknemo uverenja i znanja samim tim degradiramo koncept vremena. Ne postoji nijedna grana nauke koja je rekla sada smo spoznali i znamo pa prestaje potreba za proučavajem, istraživanjem, teoremama i teorijama, novim idejama.
Postojanje samo, život ima svoje ritmove, cikluse koji se naizgled ponavljaju ali nikad apsolutno nikad nisu isti. Činjenica da si udahnuo neki atom i posle nekog vremena izdahnuo isti, uticao si na taj atom i on je poneo neku tvoju vibraciju – informaciju, ali je i tebi doneo mnoštvo informacija. Postojanje se neprestano menja i razvija jer se iskustva ne ponavljaju, uvek su drukčija.
Deci danas ne trebaju meseci i kursevi da bi naučila da koriste savremene uređaje jer to je već pohranjeno u iskustvu postojanja. Mi stariji verujemo da su informacije kojima smo formirali svoja znanja stekli kroz misli i misaone procese i da je potrebno dobro rastumačiti nešto da bi to naučili. Ko deci tumači kad se sama snalaze bolje od nas učenih, iskusnih i naučenih.
Suština je u tome što misli nisu izvor informacija, misli su tumačenje prepoznatih i prihvaćenih informacija.
Izvor postojanja je svest, tzv informaciono polje koje sadrži celokupno iskustvo postojanja. U tom polju nije jedna informacija ovde druga onde, sve je na istom mestu odnosno svuda jer je svest neograničena. Kako su deci te informacije lakše dostupne nego starijima? I deca kao i odrasli imaju misli koje protiču umom, ali za razliku od odraslih nemaju ubeđenja i verovanja da znaju.
Naša ˝znanja˝ nas ograničavaju da saznamo, jer verovanjem da znamo, dostupne informacije ne prepoznajemo, odbacujemo, zbunjuju nas ili čak i plaše. Moraćemo kad tad prihvatiti da um nije izvor već samo tumač informacija, i da se misao javlja kad postoji otpor, nerazumevanje informaciji. Kad ˝na um padne˝ neka ideja ona nije u formi misli, mislima je tumačimo. Kad se javi kreacija, melodija, pesma, tekst koji zapisuješ zastani pa vidi da li je to forma misli ili nešto drugo i kad počinju misli da se javljaju.
Da se vratim na početak, mislima formiramo vreme, uverenjima i znanjem usporavamo, zaustavljamo svoj razvoj neprihvatanjem promena, ali ne zaustavljamo život i postojanje koje i dalje teče svojim ritmom.
Kao što se ne treba opirati informacijama, tako ne treba ni mislima, pusti ih da teku i proteku bez ometanja. Nepridavanje značaja mislima vremenom umanjuje potrebu da se opireš dostupnim informacijama i samim tim tvoje znanje se neprekidno ažurira bez umnih ometanja.
Postojanje samo, život ima svoje ritmove, cikluse koji se naizgled ponavljaju ali nikad apsolutno nikad nisu isti. Činjenica da si udahnuo neki atom i posle nekog vremena izdahnuo isti, uticao si na taj atom i on je poneo neku tvoju vibraciju – informaciju, ali je i tebi doneo mnoštvo informacija. Postojanje se neprestano menja i razvija jer se iskustva ne ponavljaju, uvek su drukčija.
Deci danas ne trebaju meseci i kursevi da bi naučila da koriste savremene uređaje jer to je već pohranjeno u iskustvu postojanja. Mi stariji verujemo da su informacije kojima smo formirali svoja znanja stekli kroz misli i misaone procese i da je potrebno dobro rastumačiti nešto da bi to naučili. Ko deci tumači kad se sama snalaze bolje od nas učenih, iskusnih i naučenih.
Suština je u tome što misli nisu izvor informacija, misli su tumačenje prepoznatih i prihvaćenih informacija.
Izvor postojanja je svest, tzv informaciono polje koje sadrži celokupno iskustvo postojanja. U tom polju nije jedna informacija ovde druga onde, sve je na istom mestu odnosno svuda jer je svest neograničena. Kako su deci te informacije lakše dostupne nego starijima? I deca kao i odrasli imaju misli koje protiču umom, ali za razliku od odraslih nemaju ubeđenja i verovanja da znaju.
Naša ˝znanja˝ nas ograničavaju da saznamo, jer verovanjem da znamo, dostupne informacije ne prepoznajemo, odbacujemo, zbunjuju nas ili čak i plaše. Moraćemo kad tad prihvatiti da um nije izvor već samo tumač informacija, i da se misao javlja kad postoji otpor, nerazumevanje informaciji. Kad ˝na um padne˝ neka ideja ona nije u formi misli, mislima je tumačimo. Kad se javi kreacija, melodija, pesma, tekst koji zapisuješ zastani pa vidi da li je to forma misli ili nešto drugo i kad počinju misli da se javljaju.
Da se vratim na početak, mislima formiramo vreme, uverenjima i znanjem usporavamo, zaustavljamo svoj razvoj neprihvatanjem promena, ali ne zaustavljamo život i postojanje koje i dalje teče svojim ritmom.
Kao što se ne treba opirati informacijama, tako ne treba ni mislima, pusti ih da teku i proteku bez ometanja. Nepridavanje značaja mislima vremenom umanjuje potrebu da se opireš dostupnim informacijama i samim tim tvoje znanje se neprekidno ažurira bez umnih ometanja.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru