Tama nije suprotnost svetlu, svetlo bez tame ne postoji, svetlo bez prostora ne postoji, sve što postoji je svest. Um treba dimenziju vremena da bi spoznao prostor. Svetlost, energija, svest je svuda. Um je ograničen u prostoru, potrebna mu je misao – vreme da bi spoznao prostor. Um je alat kojim kreiraš svoj lični prostor. Um je u korelaciji sa telom, telo je prisutno u prostoru stalno, i uvek kad se um ˝šeta˝ u vremenu, telo to pokazuje, kroz stav, položaj, telesne senzacije. Stav, držanje, položaj koji telo zauzima u prostoru pokazuje odnos prema prostoru, strah ili prihvatanje. Prostor nije tvoj iako ga ti delimično telom zauzimaš. Prostor ti ne može ništa, samo ti omogućava kretanje, ne treba ti da ga imaš, jesi u njemu, pokušaj da osvojiš osvojeno te sprečava da ga koristiš u potpunosti. Stav i govor tela u nekim bitnim situacijama i odnosima naročito pokazuje tvoj odnos prema prostoru, tvoje telo sluša tvoj um tako što se u njemu dešavaju hormonalne reakcije a one iskazuju tvoj odnos prema prostoru. Prostor nema odnos prema tebi, prostor je tvoje ogledalo. Menjanjem stava, držanja, menja se i odnos uma prema prostoru. Oslobađajući telo oslobađaš um i obratno. Izbaci vreme u sagledavanju prostora.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru