Ego

Koliko muke i nauke oko nečeg što ne postoji. Ako postoji gde je, gde boravi. Kazaćete verovatno da postoji u umu. Šta je um da li je to materija, da li jeum mozak, pa je sve što naučimo smešteno u mozgu. Nauka još uvek nije ˝izvadila˝ nijedan podatak iz mozga a nije da se ne trudi. U mozgu su neuroni koje povezuju sinapse stvorene hormonima ali podataka nema. Gde su? Mozak je procesor koji obrađuje podatke koje mu donose čula, i misli koje dolaze iz svesti. Obasci ponašanja, navike koje se češće ponavljaju kreiraju sinapse. Zašto sinapse? Sinapse čuvaju i omogućavaju brzu - trenutnu reprodukciju telesnih reakcija kada se ponove slične situacije u kojima su i nastale, kreirane. Veze neurona sinapsama nisu konstantne, sinapse postaju deblje, slabe ili nestaju zavisno od učestalosti ponavljanja stavova, verovanja, znanja koje usvajamo ili odbacujemo. Najveći uticaj na stvaranje, kvalitet i kvantitet sinapsi kreiraju naši odnosi, identiteti prema roditeljima, rodbini, prijateljima, ljubavima, strancima, neprijateljima, potčinjenima, nadređenima, prirodi, društvu, poznatom, nepoznatom... Odnos prema nekom se tokom života često menja i ne retko jedna reč, rečenica je dovoljna da nekog iz kategorije dragih premestimo u neprijatelje i obrnuto. Ovde je bitno uočiti da često zaboravimo koja je to reč, rečenica bila ali je reakcija ostala sačuvana. Izgubio se podatak ostala reakcija koja utiče na odnos. Skup tih reakcija zovemo identitetom i on je odbrana sopstvenog lika i dela a pošto imamo mnogo različitih odnosa, nosimo i gomile identiteta sobom. Skup tih identiteta nazivamo egom. Tu je skriveno mnogo suprotnosti, suprotnih osobina, navika, reakcija i ˝pozitivnih i negativnih˝. To znači da je dovoljno da se neka osoba pojavi pred nama i reakcija - odbrana je pokrenuta bez smislene potrebe. Čak i kad je prijateljski i ljubavni odnos u pitanju nesvesna reakcija je u toku. Zašto naglašavam nesvesna. Samo zato što se ponašamo iz navika koje pokreću slične misli pa tad nismo u stanju da prepoznamo ono što je trenutno pred nama. Često menjamo svoja raspoloženja, kad smo dobro smatramo da je sve u redu jer tad nema misli koje nas opterećuju, ali čim smo i malo ugroženi tad nije dovoljna samo odbrana na licu mesta, tu ugroženost ispoljavamo i dalje, pa se ˝praznimo˝ na osobama koje nisu uticale na ugroženost. Ako sebi dozvolimo da izađemo iz trenutnog identiteta možemo primetiti da osoba koja nas ˝ugrožava˝ rečima, delima nosi svoj trenutni ili trajni problem koji nema veze sa nama iako se ka nama usmerava, ispoljava. Retki od nas primećuju, registruju da se odbrana, identitet pojavljuje neko vreme pre nego što dotična osoba uđe fizički u prostor u kome smo, i da su reakcije, navike već pokrenute. Šta pokreće te automatske reakcije. Svest. Svest nije um, ne može se shvatiti, podrediti, kontrolisati umom. Informacije svesti ne primamo umom, umom ih tumačimo jer ih nerazumemo, ne znamo šta su, odakle potiču, pa ih upodobljavamo svojim stečenim navikama znanjima, i upravo ta tumačenja kreiraju idenitite. Postulat ˝mislim dakle postojim˝ ne odgovara istini, šta kad nema misli, postojite li tad, kad ste mirni, sretni zadovoljni. Umom kreirate oblik strukturu svog fizičkog tela, jer se reakcije, emocije pohranjuju u ogranima i to tako što menjaju strukturu blokirajući protok svetlosti, razmenu vode - informacija u ćelijama. Promene navika, odnosa i ponašanja utiču na zdravlje, isceljivanje. Umom kreiramo odnose, GLASOM protok energije u sopstvenom telu ili blokiramo ili oslobađamo, a ograničavanje protoka na jednom mestu proizvodi više kretanja na drugom. Energija je neprestano kretanje, informacija, nije ni pozitivna ni negativna, samo stavovi, misli mogu biti pozitivni i negativni zavisno od sopstvenog verovanja. Mrak, tama nije suprotnost već samo veći ili manji nedostatak svetla. Insistiranje na suprotnostima je stvorilo izdvajanje, navike, ego.
Reč nije stvorila ego, nema pozitivnih i negativnih reči, nije ni misao, stvorile su ga navike, stavovi, kako se menjaju stavovi tako se i ego menja, boriti se protiv ega ne možete, nema datoteka koje su ga kreirale, znači ne možete brisati nepostojeće datoteke. Šta možete? Sagledajte sopstvene navike. Osvestite ono što izgovarate. Sve što izgovarate odnosi se na vas. Ono što drugi izgovara odnosi se na njega, ne na vas, ne uzimajte to lično, kad ne uzimate lično u stanju ste da čujete i sebe i drugog, a drugi su nam samo ogledala, pred kojima ispoljavamo navike ili korigujemo svoje stavove ali ne o njima nego o sebi.
Reč je moć i kad govorite, govorite sa smislom. Budite svesni svrhe sadržaja onog što kažete.
Pažljivo slušajte druge jer su verovatno blizu vas zato da vam nešto važno kažu. Nešto što trebate čuti.