Da li si uočio/la da poslove koje obavljaš najvećim delom odrađuješ bez razmišljanja o tekućem poslu, da ih radiš po automatizmu, naučio si, znaš i često se pojavljuju misli koje nemaju veze sa trenutnim poslom.
Da li si uočio/la da ono što izgovaraš izgovaraš a da pre toga ne promisliš šta ćeš izgovoriti.
Da li si uočio/la da svaka od emocija koju ispoljavaš ima svoj poseban vokabular, jasnoću, glasnoću, način disanja, puls, pritisak, zgrčenost ili opuštenost.
Da li si uočio/la da je stanje sreće, radosti, mira uglavnom stanje bez misli, a i kad se misli pojave ne pridaješ im pažnju.
Da li si uočio/la da je dok nema misli i telo opušteno, obrati pažnju na ramena ako mi ne veruješ.
Ako si prethodno navedeno uočio/la tad znaš da su emocionalna stanja pokrenuta mislima, ali ne trenutnim nego ranije usvojenim stavovima, identitetima.
Kad ti je to jasno uviđaš da mislima, tačnije identitetima, stavovima blokiraš slobodan protok energije u telu.
Telo ti nije dato da samo da se češljaš, da ga ističeš ili sakrivaš već i da te upozori u svakom trenutku kakve su ti misli i tekuće i što je još važnije neke davno ranije.
Ako još ne znaš vreme je da saznaš da su emocije stanja formirana delom iz ljubavi delom od straha i da svaka ima svoju vibraciju. Hrabrost je na sredini skale emocija i sačinjena je koliko iz ljubavi toliko iz straha. Strah se formira umom, mentalom, strah nije tvoje osnovno stanje, kreiran je nedostatkom ljubavi, nerazumevanjem, izdvajanjem, otporom. Kao što je tama nedostatak svetla, veći ili manji, a svetlo je uvek prisutno tako je i strah samo nedostatak ljubavi. Strah ume da bude odličan motivator ali pitanje je da li želiš da te pokreće strah ili ljubav. Kad biraš da te pokreće strah tvoje stanje je nesigurnost, nepoverenje u sopstvene sposobnosti, sumnja u sebe pa iz toga i sumnja u druge. Treba li ti to. Ne treba ti ni prepotentnost jer i to je prikriven strah. Treba samo da učiniš korak koji nisi dosada učinio, jedan po jedan.
Tvoje osnovno stanje je mir, sreća, ljubav ali ne euforija. Emocije su tu da kroz njih učiš o sebi. Ako pogubiš emocije nećeš izgubiti ljubav.
Da li si uočio/la da ono što izgovaraš izgovaraš a da pre toga ne promisliš šta ćeš izgovoriti.
Da li si uočio/la da svaka od emocija koju ispoljavaš ima svoj poseban vokabular, jasnoću, glasnoću, način disanja, puls, pritisak, zgrčenost ili opuštenost.
Da li si uočio/la da je stanje sreće, radosti, mira uglavnom stanje bez misli, a i kad se misli pojave ne pridaješ im pažnju.
Da li si uočio/la da je dok nema misli i telo opušteno, obrati pažnju na ramena ako mi ne veruješ.
Ako si prethodno navedeno uočio/la tad znaš da su emocionalna stanja pokrenuta mislima, ali ne trenutnim nego ranije usvojenim stavovima, identitetima.
Kad ti je to jasno uviđaš da mislima, tačnije identitetima, stavovima blokiraš slobodan protok energije u telu.
Telo ti nije dato da samo da se češljaš, da ga ističeš ili sakrivaš već i da te upozori u svakom trenutku kakve su ti misli i tekuće i što je još važnije neke davno ranije.
Ako još ne znaš vreme je da saznaš da su emocije stanja formirana delom iz ljubavi delom od straha i da svaka ima svoju vibraciju. Hrabrost je na sredini skale emocija i sačinjena je koliko iz ljubavi toliko iz straha. Strah se formira umom, mentalom, strah nije tvoje osnovno stanje, kreiran je nedostatkom ljubavi, nerazumevanjem, izdvajanjem, otporom. Kao što je tama nedostatak svetla, veći ili manji, a svetlo je uvek prisutno tako je i strah samo nedostatak ljubavi. Strah ume da bude odličan motivator ali pitanje je da li želiš da te pokreće strah ili ljubav. Kad biraš da te pokreće strah tvoje stanje je nesigurnost, nepoverenje u sopstvene sposobnosti, sumnja u sebe pa iz toga i sumnja u druge. Treba li ti to. Ne treba ti ni prepotentnost jer i to je prikriven strah. Treba samo da učiniš korak koji nisi dosada učinio, jedan po jedan.
Tvoje osnovno stanje je mir, sreća, ljubav ali ne euforija. Emocije su tu da kroz njih učiš o sebi. Ako pogubiš emocije nećeš izgubiti ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru