Pažnja

Očekivanje da će se nešto drukčije događati kad budeš svesniji je pogrešno, jer samim traganjem uveravaš se da nisi svesan. Zapitaj se ko tu koga uverava, ko kome kaže da treba da bude svesniji, jer da nisi svesan svakog trenutka ne bi imao ni misli, ni želje, ni očekivanja, ni navike, ni emocije ni bol, ni radost, ni tugu, a svega toga si svesan. Iluzija je da je svesnost svedočenje iskustva, ti si kreator a ne svedok svog iskustva, sve ti se događa sa razlogom, sve je reakcija na neku akciju,reči, dela, tvoju ne tuđu. Ono što treba da znaš je da ti nisi tvoje misli, tvoje emocije, navike, ponašanje, reči, nisi čak ni to telo jer svaka ćelija tvog tela odumre, zameni je nova za nekoliko meseci a ti si i dalje tu. Tvoj problem nije svesnost, tvoj problem je usmerenost, pažnja, fokus, pa ti se čini da si ti ono gde ti je pažnja. Ni te pažnje ne bi bilo da nisi svesan. Ti si onaj koji odlučuje na čemu je pažnja, a ne um, misli i okolnosti. U svakom trenu ti si u mogućnosti da biraš šta i kako, davanjem i oduzimanjem pažnje.
Kada ti je pažnja na drami sopstvenih misli, reči, emocija, telesnih senzacija to je isto kao kad gledaš film na ekranu. U svakom trenutku možeš prekinuti gledanje ako ti se ne sviđa.