Kad je jasno da se na svest, prisutnost ne može uticati umom šta ostaje činiti? Prva i osnovna pretpostavka koja je bitna je da ti je stvarno potpuno jasno je da ti nisi taj um, ni misao, niti ta emocija, niti telesna senzacija. Kad je to aksiom tek tad možeš uvideti da sam odlučuješ šta ti je prioritet, i da možeš u svakom trenutku dati ali i oduzeti pažnju mislima koje se pojavljuju, i da je to isto kao kad preusmeriš pogled na nešto drugo, lako i jednostavno. Za to ti nije potrebno neko novo znanje, niti vežbanje, ni tehnika. Nije ti potreban ni posmatrač, koji će pratiti šta se dešava u tvom umu, jer tek to nije umirivanje uma. Tvoj problem nije da pronađeš način kako da umiriš um, dat ti je kao alat, bez njega bi bio kao biljka. Tvoj problem su produkti tvog sopstvenog uma u koje si poverovao. Koncepti, verovanja, znanja, stavovi, ocene su ono sa čim možeš raditi nešto. Prvenstveno znanja, verovanja stavovi o sebi, o ličnosti koju si izgradio tokom vremena. Potrebno je da sagledaš šta je od svega toga istina, što znači da je nepromenljivo, da si uvek takav da se ni u jednoj prilici, odnosu i situaciji nije promenilo. Ako je promenljivo znači da nije stvarno da nije istina, zanči da je taj stav pogrešan. Ako je pogrešan odbaci ga
i to tako što nećeš formirati novi jer i novi je isti takav kao i prethodni, promenljiv. Kad pročešljaš sta sve nisi ukazaće ti se šta jesi.
i to tako što nećeš formirati novi jer i novi je isti takav kao i prethodni, promenljiv. Kad pročešljaš sta sve nisi ukazaće ti se šta jesi.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru