Potekao si iz ljubavi i to jesi, to jeste tvoje osnovno svojstvo. Pričaš, pevaš, promišljaš o ljubavi a šta u stvari znaš o njoj. O suštini svog postanja i postojanja koliko znaš. Filozofi, teolozi i ini nisu stavljali ljubav u centar interesovanja o postojanju. Ispitivali su materiju, svojstva, poreklo zakone. U sveukupnom postojanju ne postoje dve iste čestice, dva ista stvorenja, dva ista čoveka, sve se razlikuje. O raznim ljubavima pričamo, o ljubavi prema: sebi, deci, partneru, otadžbini, klubu, predmetima, novcu, a i o bezuslovnoj i što više pričamo sve smo dalje. Zašto? Sama izjava ˝ja te volim˝ iskazuje da si nešto drugo od onog kog voliš. Kad nekog stvarno voliš ti to jesi, nema granice nema različitosti, nema prisvajanja, ljubomore, zavisti, nema potrebe da menjaš onog kog voliš, nema ni reči kojima to možeš iskazati u potpunosti. Nećeš ubrati cvet koji voliš, zalivaćeš ga.
Samim postojanjem potreban si svetu kao i sve drugo što postoji, jer bez tebe nema ničeg, ni najmanje čestice a ni iskustva. Svi i svo postojanje je celina, ako jedan deo nestane sve nestaje, ali suština je da se menja forma i oblik postojanja a da postojanje nema ni početak ni kraj. Iako se ni najmanje čestice za koje znamo nikad ne dodiruju, a oblikuju formu, neki oblik, tvoja čula ti govore da koračaš po zemlji, da uzimaš predmete u ruke, da dodiruješ, grliš i ljubiš druge. Imaš privid odvojenosti od svega jer ti to čula kazuju, a sve što te naizgled odvaja je upravo ono što te održava u postojanju.
Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.
Ljubav je sila koja održava sav život, sve različitosti, celokupno postojanje. Ljubav ne razlikuje dobro i zlo, jer zlo – udaljavanje od suštine, od sebe a i od drugih je upravo način da ponovo otkriješ ljubav, da se vratiš izvoru. Ne treba nikud da koračaš, da učiš, da treniraš, dovoljno je samo da se prepustiš. I samo da znaš taj izvor je nepresušan, tvoje postojanje ti to dokazuje.
Ljubav nije emocija, ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša nema jedninu, nije ni tvoja ni moja, jedna je, apsolutna ljubav i duboko istinsko znanje postojanja.
Samim postojanjem potreban si svetu kao i sve drugo što postoji, jer bez tebe nema ničeg, ni najmanje čestice a ni iskustva. Svi i svo postojanje je celina, ako jedan deo nestane sve nestaje, ali suština je da se menja forma i oblik postojanja a da postojanje nema ni početak ni kraj. Iako se ni najmanje čestice za koje znamo nikad ne dodiruju, a oblikuju formu, neki oblik, tvoja čula ti govore da koračaš po zemlji, da uzimaš predmete u ruke, da dodiruješ, grliš i ljubiš druge. Imaš privid odvojenosti od svega jer ti to čula kazuju, a sve što te naizgled odvaja je upravo ono što te održava u postojanju.
Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.
Ljubav je sila koja održava sav život, sve različitosti, celokupno postojanje. Ljubav ne razlikuje dobro i zlo, jer zlo – udaljavanje od suštine, od sebe a i od drugih je upravo način da ponovo otkriješ ljubav, da se vratiš izvoru. Ne treba nikud da koračaš, da učiš, da treniraš, dovoljno je samo da se prepustiš. I samo da znaš taj izvor je nepresušan, tvoje postojanje ti to dokazuje.
Ljubav nije emocija, ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša nema jedninu, nije ni tvoja ni moja, jedna je, apsolutna ljubav i duboko istinsko znanje postojanja.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru