Um su koncepti, verovanja, znanja, ocene, emocije, percepcija…. Po njima funkcionišemo, govorimo, osećamo. To postaje naše znanje. Pohranili smo verovanje na pr. da smo nesigurni nebitno da je to od strane drugih ili sopstveno. Nakon nekog vremena to postaje činjenica jer je uopšte ne preispitujemo, ponašamo se tako samo zato što smo poverovali u to. Ta ˝činjenica˝ nije došla kroz podsvest, svesno je unesena u sistem i ostavljena tamo. Ako kažem sebi da je svaka ˝činjenica˝ koju sam nekad svesno uneo u sistem i tada kad sam je uneo a naročito sada pogrešna, treba li održavati takav sistem. Takav sistem ne funkcioniše za moje dobro, naprotiv oduzima mi energiju. Treba li da iskopavam svaku činjenicu, ne, kad uvidim jednu dve, način na koji to deluje i šta mi donosi i shvatim da mi to ne odgovara sistem se urušava sam po sebi.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru