Misao da bi proizvela posledicu mora neko relativno duže vreme da postoji kontinuirano u umu.
Reč je mnogostruko jača energija koja ostaje u prostoru i vremenu čim je izgovorena, ne može se obrisati.
Reč je akcija koja proziva reakciju. Tvoja reč proziva reakciju koja se na tebe odnosi a ne na nekog drugog.
I kad hvališ, i kad kudiš, i kad komplimentiraš, i kad ogovaraš, i kad govoriš sopstvenu istinu ili laž sve je to akcija posle koje dolazi reakcija.
Reakcija nije tu da te nauči ˝pameti˝ već da uvidiš da je od tebe potekla, od neke tvoje reči ili dela.
Da li ti se desilo da si izgovarao ˝ja ne bi nikad ...˝ ili ˝ti to nikad...˝ pa se to što je iza nikad upravo tebi dogodi.
Problem sa rečima je što su one ostavljene u vremenu i prostoru, reakcija je vremenski dugo udaljena od akcije, te ih zaboravimo pa ni ne uviđamo da smo sami tražili posledice.
Kad osvestiš vezu između reči i reakcija – okolnosti, događaja, iskustava koje imaš, vremenska distanca postaje kraća pa se sve češće javljaju sinhroniciteti.
Reč je mnogostruko jača energija koja ostaje u prostoru i vremenu čim je izgovorena, ne može se obrisati.
Reč je akcija koja proziva reakciju. Tvoja reč proziva reakciju koja se na tebe odnosi a ne na nekog drugog.
I kad hvališ, i kad kudiš, i kad komplimentiraš, i kad ogovaraš, i kad govoriš sopstvenu istinu ili laž sve je to akcija posle koje dolazi reakcija.
Reakcija nije tu da te nauči ˝pameti˝ već da uvidiš da je od tebe potekla, od neke tvoje reči ili dela.
Da li ti se desilo da si izgovarao ˝ja ne bi nikad ...˝ ili ˝ti to nikad...˝ pa se to što je iza nikad upravo tebi dogodi.
Problem sa rečima je što su one ostavljene u vremenu i prostoru, reakcija je vremenski dugo udaljena od akcije, te ih zaboravimo pa ni ne uviđamo da smo sami tražili posledice.
Kad osvestiš vezu između reči i reakcija – okolnosti, događaja, iskustava koje imaš, vremenska distanca postaje kraća pa se sve češće javljaju sinhroniciteti.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru