Kako to izgleda biti konstantno, neprekidno svesan svega što se događa? Staneš sa strane, po mogućnosti negde iznad pa posmatraš i sve vidiš, čuješ, osetiš? Što sa strane? Da ti ne smeta um sa svojim mislima, ptianjima, čežnjama, maštanjima, problemima? Da ti ne smetaju osećaji, emocije, bol? Da te ne remeti buka, vetar, kiša? Znači budeš bandera i eto prosto sve ti je jasno? Budeš ptica pošto bandera nevidi i nečuje pa se smestiš pod neku nadstrešnicu u zavetrini? Budeš reka, koji deo reke izvor čist hladan nezagađen, tok širok dubok zaprljan, ili kap koja ispari pa nestane?
Znaš ti da nisi ni bandera, ni ptica, ni reka. Odakle ti dolazi misao da si nešto radio, rekao a da nisi bio/la potpuno svesan, jer da jesi bilo bi to drukčije? Da nije to neko drugi izgovarao radio u tvoje ime, da nisi hakovan? Kako se sećaš toga što je bilo ako to nisi bio ti, ako nisi bio tu potpuno sasvim što jesi?
Znaš ti da nisi ni bandera, ni ptica, ni reka. Odakle ti dolazi misao da si nešto radio, rekao a da nisi bio/la potpuno svesan, jer da jesi bilo bi to drukčije? Da nije to neko drugi izgovarao radio u tvoje ime, da nisi hakovan? Kako se sećaš toga što je bilo ako to nisi bio ti, ako nisi bio tu potpuno sasvim što jesi?
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru