Sažimanje iskukstva

Sažimanje iskustva je to što objavljujem.

Dobar deo života provedemo u skupljanju iskustva, traganju, borbi za svim i svačim, da bi stigli do sagledavanja sopstvenog iskustva, SAŽIMANJA, i uvideli da nas je kroz sve što smo radili, izgovarali svakog trenutka vodila svest ma koliko nesvesni naši postupci bili. Svest ˝zna˝ da nam je potrebno iskustvo, ˝zna˝ šta nam je u umu jer je um iz nje proistekao, ˝zna˝ šta je u umu osoba sa kojima imamo interakciju, komunikaciju i sve vreme stvara situacije i događaje koji su usmereni i na lično ali i na kolektivno podizanje svesnosti. Sadašnjoj generaciji naročito deci je sve manje vremena potrebno da stignu do sažimanja.
Sažimanje iskustva podiže svesnost, i to je način sazrevanja duše jer se spoznaje da ljubav, svest i energija jesu jedno isto, jesu ono što održava sveukupnost postojanja – duša.

Rođenjem počinje sažimanje duše, mali deo svesti šažima se u um, ljubav se potiskuje ubeđenjima, esencijalnu energu predaješ okruženju. Sažima se i um iako se naizgled širi raznim spoznajama, šažima se tako što formira različite identitete, i ti identiteti se sažimaju sa izgrađenim emocijama, Kad si u nekom od identiteta imaš usvojen ograničen način ponašanja, u drugom identitetu ulozi sasvim drukčije ponašanje, a u svakom od tih identiteta, još se više sažimaš kad se prepustiš emocijama, bolesti su najveća sažimanja. Sažimanjima uma umanjuješ svesnost jer si tad samo taj identitet ili ta emocija, bol, bolest. Sva ta sažimanja su sakupljanje iskustva. Od sveg tog sažimanja ne uočavaš šta si, ko si. Ekspanzija počinje odbacivanjem identifikacije sa identitetom, emocijom, bolom…

Davno ranije iskustvo se sticalo direktno u odnosu sa prirodom i ljudima i dugo vremena je trebalo da bi se saželo iskustvo. Danas u informacionoj eri iskustvo se manjim delom stiče direktnim odnosima, mnogo više putem ekrana koji nam donose tuđa sažeta iskustva. Danas deca sakupe mnogostruko više iskustva nego što se ranije sticalo generacijama. Deca sažimaju virtuelna iskustva pa je frustriranost i oduđenje sve veće.

Stepen svesnosti društva se generacijama podiže, danas deca maltene čim se rode i dodirnu ekrane samo prisete kako se tehnologija koristi ne treba im obuka jer u stvari i nema ko da ih obuči, roditelji se obično slabije razumeju u nove tehnologije. Beskonačnost dostupnih informacija i dezinformacija, indirektna razmena emocija putem ekrana, nesvesni i svesni otpor ovakvoj stvarnosti doveli su čovečanstvo do sledeće stepenice razvoja svesnosti, u kojoj će veoma brzo spoznati da je ono celilna i da nije fraza da ˝zvona zvone uvek za tobom˝ i ta promena se sve više oseća u vazduhu.