Ko, šta je odsutno?

Od pitanja kako postati svesan, ništa manje nije interesantno pitanje kako to stanje održati. Svest se ne može ni uključiti ni isključiti, ni povećati ni smanjiti ničim, nikakvom akcijom ili neakcijom uma. Poneko ovo razume ali opet će reći, zaboravio sam se, nisam bio prisutan i slično. Ko ili šta zna da nisi bio prisutan, ko ili šta nije bilo prisutno? Svest je stalno prisutna to smo ustanovili, jer nijednog iskustva ne bi bilo da nije. Telo je stalno prisutno ili i to treba proveravati? Gde je um, da li je on možda odsutan? Nije odsutan jer on može samo da odluta, ali i kad luta prisutan je itekako jer svesni smo misli, stanja, emocija, telesnih senzacija i kad um odluta jer ih on proizvodi. I dalje ostaje pitanje ko ili šta nije prisutno. Da li sadašnji trenutak nije prisutan? On ne može biti odsutan. Šta je tad odsutno? Pažnja, umesto slobodne, neusmerene pažnje, na to gde si, s kim si u prostoru, na ono što radiš, šta se dešava, pažnja odlazi na nešto drugo, na ono šta se dešava u umu. To gde ti je pažnja govori o trenutnim prioritetima a ne o nedostatku svesnosti.