Inteligencija postojanja

Dođeš na ovaj svet prazan, čista duša, svetlost, ljubav, energija. Posmatraš stičeš sopstveno iskusto najviše oponašajući i verujući drugima. Kasnije sam biraš šta ćeš memorisati, formiraš karakter, znanja, emocije, uloge.

Posle nekog vremena zapitaš se ko si, šta si, zašto ti je nametnuta patnja, nevolje, bolesti, problemi pa kreneš da tragaš opet kroz tuđa iskustva pa lutaš od jednog do drugog jer sva rezoniraju s tobom jedno određeno vreme dok ih ne prevaziđeš da bi tražio nova.

Nauka, genetika kroz DNK ukazuje da mora postojati neki obrazac koji određuje kako će se ćelija razvijati, svrhu, vreme, potrebne uslove, funkciju u organu, pa dalje u celokupnom organizmu što znači da u postojanju postoje određene šeme, strukture, pravila koje nauka vremenom otkriva.  To jednostavno znači da  život nastaje na osnovu prethodne informacije šta se gde kako kada rađa, razvija i odumire. A iz toga sledi zaključak da te informacije ne stanuju ni u ćeliji, ni u umu jer da bi postojao um biće već mora biti oformljeno. Dalje to znači da u ˝početku˝ ne beše reč, već slovo – kod, informacija. Gde su te informacije smeštene? Očigledno svuda jer život nastaje na raznim mestima, a to ˝polje˝ pod navodnicima jer je neograničeno je stalno prisutno i informacije iz njega su neprestano dostupne.  Svake sekunde se odvija stotine procesa u samo jednoj ćeliji i informacije šta kako kad koliko su neprestano tu da održe život.

Čula uveravaju um da si odvojen od ostalog postojanja, da okolina, ljudi, priroda, sunce, mesec, planete, galaksije, univerzum ne utiču na tebe. Ponekad dopustiš bljesak informacije koju tumačiš intuicijom pa prepoznaš povezanost sa inteligentnom energojom postojanja na desetinku sekunde ali joj i dalje ne veruješ jer kako nešto može biti inteligentnije od tvog uma. Inteligencija postojanja sadrži svekoliko iskustvo, a tvoj um samo ono koje si obradio, rastumačio, ograničio i memorisao.

Iako to ne registruješ i ne primećuješ neprestano komuniciraš sa tom energijom, inteligencijom postojanja apsolutno isto kao i svaka tvoja ćelija, organ, pa i um. Milijarde promena se dešavaju u ćelijama i nisu nimalo nasumične i slučajne. Isto tako ni tvoje misli nisu slučajne.

Da bi se pokrenula i nastala misao potrebna je informacija koja dolazi spolja van tvog uma. Ta informacija nije u formi misli, to je samo kod, bljesak koji um tumači kad mora, a mora kad je delimično ili potpuno ne razumeš, jer se pojavljuje otpor. U ostalim situacijama deluješ bez razmišljanja jer jednostavno znaš. Probaj da uhvatiš i memorišeš tu informaciju, bljesak, kad prvi put vidiš, poželiš neki predmet, kad upoznaš nekog nepoznatog dotad ali bez tumačenja uma i posle nekog određenog vremena uvidećeš da su te informacije (bez tumačenja) bile i jasne i tačne.

Danima ti se ponavljaju iste misli jer te inteligencija postojanja sve vreme upozorava da nešto tu nisi dobro u svom umu procesuirao, da postoji otpor i u umu i u telu.

Ponavljaju ti se i situacije i odnosi koji sem toga što služe da uvidiš da u nečemu ˝grešiš˝ ukazuju i na celokupnost i povezanost sa svim i svačim a i svakim jer gde god odeš svoje navike, uverenja, identitete sobom nosiš.

Što manje veruješ sopstvenim tumačenjima i navikama, sve više ideja i kreacija ti je dostupno jer one ne dolaze iz uma a to već imaš u sopstvenom iskustvu.

Da bi bljeskovi koje zoveš intuicijom potrajali ne treba da poričeš i negiraš sopstveno iskustvo, uverenja i znanja koja si stekao,  dovoljno je da razumeš način na koji si ih stekao odnosno kako Svest Um i Misao utiču na njihovo formiranje.

Posvećen širenju i razumevanju Tri principa Svest Um i Misao, koje je spoznao Sid Banks. Zahvalan na daru koji je Sid ostavio svetu.

Mail: e1zemun@gmail.com

Mob., Viber, WhatsApp: +381 (0) 69 26 04 961

Skype: e1zemun

Tumačenje

Da bi tumačili i rastumačili postojanje kreirali smo koncepte prostora i vremena. Prostor osećamo čulima, a vreme umom. Misli su vreme, misli nisu pokušaj zaustavljanja vremena kad nešto opisujemo ili tumačimo ili želimo da kontrolišemo. Ali kad kao posledice tih tumačenja steknemo uverenja i znanja samim tim degradiramo koncept vremena. Ne postoji nijedna grana nauke koja je rekla sada smo spoznali i znamo pa prestaje potreba za proučavajem, istraživanjem, teoremama i teorijama, novim idejama.
Postojanje samo, život ima svoje ritmove, cikluse koji se naizgled ponavljaju ali nikad apsolutno nikad nisu isti. Činjenica da si udahnuo neki atom i posle nekog vremena izdahnuo isti, uticao si na taj atom i on je poneo neku tvoju vibraciju – informaciju, ali je i tebi doneo mnoštvo informacija. Postojanje se neprestano menja i razvija jer se iskustva ne ponavljaju, uvek su drukčija.
Deci danas ne trebaju meseci i kursevi da bi naučila da koriste savremene uređaje jer to je već pohranjeno u iskustvu postojanja. Mi stariji verujemo da su informacije kojima smo formirali svoja znanja stekli kroz misli i misaone procese i da je potrebno dobro rastumačiti nešto da bi to naučili. Ko deci tumači kad se sama snalaze bolje od nas učenih, iskusnih i naučenih.
Suština je u tome što misli nisu izvor informacija, misli su tumačenje prepoznatih i prihvaćenih informacija.
Izvor postojanja je svest, tzv informaciono polje koje sadrži celokupno iskustvo postojanja. U tom polju nije jedna informacija ovde druga onde, sve je na istom mestu odnosno svuda jer je svest neograničena. Kako su deci te informacije lakše dostupne nego starijima? I deca kao i odrasli imaju misli koje protiču umom, ali za razliku od odraslih nemaju ubeđenja i verovanja da znaju.
Naša ˝znanja˝ nas ograničavaju da saznamo, jer verovanjem da znamo, dostupne informacije ne prepoznajemo, odbacujemo, zbunjuju nas ili čak i plaše. Moraćemo kad tad prihvatiti da um nije izvor već samo tumač informacija, i da se misao javlja kad postoji otpor, nerazumevanje informaciji. Kad ˝na um padne˝ neka ideja ona nije u formi misli, mislima je tumačimo. Kad se javi kreacija, melodija, pesma, tekst koji zapisuješ zastani pa vidi da li je to forma misli ili nešto drugo i kad počinju misli da se javljaju.
Da se vratim na početak, mislima formiramo vreme, uverenjima i znanjem usporavamo, zaustavljamo svoj razvoj neprihvatanjem promena, ali ne zaustavljamo život i postojanje koje i dalje teče svojim ritmom.
Kao što se ne treba opirati informacijama, tako ne treba ni mislima, pusti ih da teku i proteku bez ometanja. Nepridavanje značaja mislima vremenom umanjuje potrebu da se opireš dostupnim informacijama i samim tim tvoje znanje se neprekidno ažurira bez umnih ometanja.

Ponavljajuće misli

Nauka kaže da dnevno imamo preko 60000 misli i da se preko 70% njih ponavljaju iz dana u dan.
Ako znamo da su misli lične pojedinačne i ako prihvatimo da se misao javlja na osnovu informacije iz svesti, zašto nam se neke misli neprestano ponavljaju? Znamo iz iskustva da misli određuju naša raspoloženja, da misli pokreću i održavaju razna emocionalna stanja. Znamo da danima ponavljamo iste akcije, radnje, poslove pa je možda to razlog zašto nam se misli ponavljaju.
Možda postoji jedan dublji razlog a to je da se javljaju zbog našeg otpora, određenom poslu, odnosu, ulozi, identitetu. Iste misli pokazuju da verujemo u svoja uvrenja, stavove, znanja o sebi, o okolini, okolnostima o drugima. Ako je tako zašto se te misli ponavljaju, neko nas zeza, pokušava da nas smara? Pre bih rekao da su tu da bi ih ponovo procesuirali ali ne opet na isti način kao juče.
Svest nam nije neprijatelj i smarač, već učitelj a dokazali smo i sebi i drugima da najbolje učimo na sopstvenom iskustvu iako to ponekad znači glavom kroz zid. Misao je otpor postojanju, trenutnom dešavanju, okolnostima, odnosu. Kad nema otpora primetićete svoje dobro raspoloženje nezavisno od situacija u kojima ste. I tad se dešavaju misli ali im manje ili uopšte ne pridajemo značaj.
Ponavljajuće misli su tu da nas upozore da nešto sa sopstvenim stavovima, verovanjima znanjima nije uredu, da tu nešto treba promeniti, tačnije odbaciti. Slažem se da je teško menjati godinama stečena uverenja i znanja, ali očigledno je da tu nešto ne štima.
Ako jedna misao nastaje iz otpora nečemu, datoj situaciji, odnosu, koliki tek otpor postoji u stavu, uverenju, ulozi, idenitetu. Ako je početna misao nastala iz otpora, za identitet je tad količina otpora slična otporu u višegodišnjem ratovanju. Poenta je da taj otpor nije promenio i uticao na postojanje nego samo na sopstveno ponašanje, odnose, na kraju i zdravlje. A početna ideja o razlogu otpora više ne postoji, a u umu su tomovi ˝Rata i mira˝, a otporom uopšte nismo dotaknuli niti promenili taj neki početni događaj ili odnos, samo sebe smo izmenili i to tako da ne prihvatamo postojanje onakvo kakvo jeste nego želimo da ga kontrolišemo na taj način što pogubimo kontrolu nad sobom. Gubitak kontrole se ogleda u tome što sebe prinuđavamo da igramo različite uloge, da iskazujemo različite identitete u raznim odnosima, da nosimo određene etikete i očekivanja pa se razočaravamo i iznenađujemo samo zato što verujemo da znamo pravila. Iako imamo u sopstvenom iskustvu da se materija koja nam se pojavljuje u životu javlja, menja i nestaje, da se odnosi sa drugima javljaju menjaju i nestaju, uvereni smo da znamo pa su razočaranja sve veća i teža. Umesto suštine bavimo se sitnicama, od lista ne vidimo šumu, od komarca pravimo magarca, zbog nevažnih sitnica se svađamo, bitne stvari koje nam smetaju ni ne izgovaramo.
A sve to je počelo otporom informaciji koja nam je data iz svesti, dakle potpuno jasnoj tačnoj aktuelnoj informaciji. Tu i takve jasne tačne aktuelne informacije koje su nam neprestano dostupne o svemu što nam je aktuelno, na koje nam treba odgovor ne prihvatamo iako smo na izvoru stalno, već guglamo pitamo ˝znalce˝ i ˝neznalce˝ a sebi, svojoj suštini ne verujemo. Ponekad retko poverujemo pa to nazovemo intuicijom. Pitam se samo zašto su nam potrebni teški udarci da bi prestali da se opiremo postojanju.
Ako je misao otpor svesti, informaciji iz svesti, to je i otpor postojanju, a iz tog početnog otpora nastaje sukob, sa suštinom, sa onim što jesi, potom sa okolinom, drugima.
Misli nam nisu date da bi se opirali informacijama iz svesti, postojanju, misli utiču na uverenja, verovanja i znanja, koja dalje utiču na ono što izgovaramo, a to što izgovaramo veoma utiče na okolnosti u kojima živimo jer jednostavno izgovorenim tražimo takva iskustva, s tim što ni najmanje nije važno da li nešto želimo ili ne želimo, a razliku osetimo jer neželjenom se ne nadamo iako smo ga sami tražili.
Svest um i misao su osnovni sastojci našeg pojedinačnog iskustva postojanja. Um i misao su lični i odatle nam i pretpostavka i uverenje da smo jedinke nezavisne od ostalog postojanja, od drugih, da znamo možemo i umemo bolje.

Osnovni postulat koja nam je potreban da bi razumeli postojanje, je razumevanje odnosa Svesti Uma i Misli. To je mnogo važnije nego da saznamo šta je pre kokoška il jaje. Bitnije je spoznati način kako se i gde kreiraju sopstvena iskustva i znanja umesto diskutovati o njima.

Crtice - - - -

Um je svest koja je protrčala kroz mozak. To je razlog zbog kojeg smatramo da svest možemo obuhvatiti, spoznati umom, i što um pretpostavljamo svesti, pa se još sami ubeđujemo da treba raditi na svesnosti.


Svemu dajemo imena, etikete da bi se mogli sporazumevati, ali etikete dodeljivane emocijama najčešće dovode do nerazumevanja i sukoba, doduše i to je način komuniciranja.

Kvalitet fotografije zavisi od kvaliteta kamere i spoljnog osvetljenja a ličnog iskustva od sopstvenih uverenja i unutrašnjeg osvetljenja. Uhvaćeni su trenutci vremena i prostora ograničeni fokusom a ne celokupno iskustvo tog vremena i prostora.


Sve se deobom uvećava, i ljubav i mržnja, i briga, i želja. Sve što iskazuješ, radiš je akcija, a svaka akcija izaziva reakciju. 
Kad deliš lepe reči, verovatno ćeš ih dobiti nazad, ali suština je namera koja stoji iza tih reči. Povezanost uzroka i posledice često nije lako vidljiva, pogotovo kad se posledica prenese na sledeće pokoljenje. U suštini dobijaš upravo ono što daješ, ako daješ lažne osmehe iste dobijaš. Sagledaš gde si i kako si pa lako vidiš šta si delio.


Hram nije samo ono mesto gde odlaziš da se moliš, i ti si hram, taj hram nije skriven, tvoje reči i dela su tvoja jevanđelja, čitanja tuđih jevanđelja i obredi neće počistiti tvoj hram.


Postojanje je kretanje konstantno, neprekidno. Uverenja i identiteti usporavaju kretanje, stvaraju uska grla protoku energije.


Prvo malo toga razumemo šta nam se kako i zašto događa, pa uočimo neke ˝pravilnosti˝ i tad posmatramo stvari drukčije ˝sa razumevanjem˝ svedok ne uvidimo koliko nam i to takvo razumevanje šteti.


Reči su nam date od tvorca i rečima komuniciramo međusobno. Retki uviđaju da su sve reči koje izgovaramo molitva. Ono što govorimo tvorac nam daje, ne trenutno i ne sve odmah, daje onoliko kolko možemo podneti. Ne daje nam samo ono što nam se sviđa nego sve što smo izgovarali, jer smo to tražili da bi iskusili. Duša je jedna i putem nje rečima se obraćamo tvorcu iako smo reči uputili nekom drugom. I kad nekog kudimo i kad drugog hvalimo sve je to obraćanje jednom istom. I kad sebe kudimo i hvalimo istom se obraćamo. Kad ispoljavamo patnju neće nam je uskratiti jer je tražimo, isto tako ni sreću. Sve reči koje izgovaramo čuje duša. Mislite o tome.


Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.


Svest je inteligencija postojanja, um je tumač stvarnosti, ali i kreator iste na osnovu svog tumačenja.


apsurd: istražuješ, učiš, teorije i tehnike, pa spoznaš da treba da se odučiš od svega naučenog, jer jesi.



Emocije su usvojene, naučene reakcije na određene osobe, odnose, situacije, događaje. Možeš li da zamisliš sopstvenu reakciju na trenutak, odnos, situaciju u kojoj jesi a da ne pokreneš stečenu emociju. Zašto tako? Emocija je miks straha i ljubavi. Emocije prikrivaju strahove, od sebe samog, od drugih, uspeha, neuspeha, bola, gubitka, autoriteta, zbog neznanja, zbog nerazumevanja, šta će drugi reći, zbog pretnji, umišljenih ili očekivanih situacija …
Kakva će tvoja biti tvoja reakcija bez prikrivenog straha? Možeš li, smeš li bez straha?
Ako ne reaguješ emocijom ostaje ti ljubav, suština, stanje.


Misao te je ograničila na vreme i prostor. Ti jesi oduvek, zauvek.


Ljubav je samo emocija kad je promišljaš, usmeravaš, kontrolišeš umom. Stvarna ljubav je stanje, ali ne stanje uma, već stanje duha, shvatanje da si duša. A duša je apsolutna ljubav, svest i energija svekolikog postojanja.


I prinuda i otpor su proizvod neznanja, nerazumevanja, rečju straha. Istovremeno rastu i slabe. Da bi se oslobodili prinude dovoljno je ukazati na strah onog ko je preduzima.


Trenutkom rođenja isijavaš suštinu, ljubav i sve koje dodiruješ prvih nekoliko godina isceljuješ, podmlađuješ a kako počinješ da ih razumevaš tako se udaljavaš od onog što jesi. Godinama, decenijama kasnije tražiš svoju suštinu, ali već uveren da si nešto drugo, drukčije, i teško je uvideti šta jesi.



Početak svesnosti kod čoveka se javlja kroz savest, naučeno i usvojeno verovanje šta je dobro, ispravno, šta se sme. Pošto život piše romane, komedije, drame , tragedije, javlja se otpor savesti da bi se prevazišle situacije koje osećamo kao prinudu. Prinuda sama po sebi kristališe svesnost kroz različita iskustva koja život nosi. Vremenom prinuda donosi veću svesnost iz koje nastaje mudrost. Mudrost se stiče sopstvenim iskustvom. Razumevanje postojanja donosi prepuštanje, prihvatanje, poverenje jednom rečju ljubav. Ovaj proces ne može niko drugi učiniti za tebe. Iz ljubavi stvoreni u ljubav se vraćamo.



Gde god te um odvede i u prošlost i budućnost ti jesi sada i ovde, a to sada i ovde nije ograničeno ni vremenom ni prostorom jer svuda si, ne odlaziš van sebe. U tebi je i vreme i prostor a ne ti u njemu.


Svaka akcija proizvodi reakciju – karma. Reči i dela su akcije. Neke akcije si činio davno ranije, neke ne u toj koži, nekih se sećaš, nekih ne ali reakcija dolazi ka tebi. Da bi se oslobodio karme, uzdrži se na reakcije koje ti dolaze, ne vraćaj drugome ono što ne želiš sebi.



Misao te maltene svaki put vodi u prošlost ili budućnost, ali ti nikad ne ideš tamo.


Kad ti ne ide, kad ti je loše, kad si u problemu, neprijatnoj situaciji, bolesti, depresiji, zastani malo – diši, dišeš stalno ali ovaj put posveti pažnju disanju. Posle toga imaš dve opcije ili da nastaviš prethodno ili da uvidiš da dok nema misli nisi u problemu. Na tebi je izbor.. 


1.januar

Narod koji je po svom prvom kalendaru na dan preobraženja kad se menjaju gora i voda (po današnjem je to 19. avgust) ušao u 7525-tu godinu, sigurno nije čekao 6400 godina Ćirila i Metodija da ga opismene, a još manje 7300 godina i Vuka da dobije svoje prvo pismo.
Sretan ti svaki dan, sreća stanuje u tebi a ne u starim i novim godinama.

Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora imati svoj kraj i samim tim nije stvarno. Razmotri iz svog osobnog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja vlastita slika o sebi uvijek mijenja.


Iz tame si proizašao, u tami se prepoznaješ, u tamu se vraćaš, putuješ tako eonima a i dalje se plašiš te tame.


Kretanje tame stvara svetlo. Mudrost je u tami, ako vidiš samo ono što je osvetljeno ne vidiš izvor.

Misao koja nema veze sa onim što je trenutno ispred tebe može nestati kao i vazduh koji izbaciš sledećim izdahom, a može te zarobiti satima. Seti se da si u mogućnosti da biraš.

Teško je poverovati da su okolnosti proizvod onog što učestalo izgovaramo. Zastanite malo tu i sagledajte okolnosti i pokušajte da povežete sa stavovima, mislima koje se često ponavljaju, sa rečenicama koje ste često izgovarali. I dalje vam se čini da vaše reči nemaju veze sa okolnostima, odnosima kakve imate?

Nesklad u vibracijama, frekvencijama je samo naizgled nesklad, jer svako sagledavanje nesklada ne uzma u obzir celinu nego samo onaj deo koji umom može da obuhvati. Celina je tako fino filigrantski izbalansirana, usklađena i upravo taj izgledni nesklad omogućava rast, razvoj – život, celokupno postojanje

Reč je moć i kad govorite, govorite sa smislom. Budite svesni svrhe sadržaja onog što kažete.
Pažljivo slušajte druge jer su verovatno blizu vas zato da vam nešto važno kažu. Nešto što trebate čuti.

Za spoznaju istine dovoljno je posmatranje, ne samo gledanje jer obično stvari i pojave nisu onakve kakve vidimo na prvi, a ni na drugi pogled. Posmatrajući bez tumačenja, ocena, osuda, etiketiranja istina izranja sama od sebe.

U školi su nas učili da ponavljamo lekcije ne da bi naučili nego da bi poverovali. I u životu nam se lekcije ponavljaju pa poverujemo. Da bi nešto znali potrebno je neprestano preispitivanje a ne ponavljanje. Nijedna situacija nije ista, kao prethodna, nijedan odnos.


Ljubav je pozitivni pol strah negativni pol vibracije. U strahu vidiš i svoje i tuđe nedostatke, ljubav to ne vidi, imaš tu spoznaju u sopstvenom iskustvu. Verovanjem da ti nešto nedostaje jačaš strah. Verovati da imaš? Dovoljno je znati.

Spoznajemo tamu da bi spoznali svetlost. Tama je samo nedostatak svetla. Bez jednog i drugog nema spoznaje. Priroda, postojanje je tako uređeno da ne možeš uvek ići ka svetlu da bi senka ostala iza tebe, ne plaši se senke, ona ti govori da je svetlo uvek tu.


Postojanje bi nestalo da postoje zakoni jer bi ga oni ugušili, urušili. Zakone smišlja um da bi osnažio koncepte kojima tumači postojanje. Ne veruj u zakone. Free your mind.


Ako postoji istina, postoji i neistina. Sa koje tačke gledišta posmatram istinu, šta ako se pomerim malo, da li se i istina pomerila ili ja? Da li je mudro da stojim u mestu da se istina ne bi pomerila?


Traganje za ˝buđenjem˝, svesnošću, prosvetljenjem te uvodi u iluziju da nisi prisutan/na u sadašnjem trenutku.



































Svest je inteligencija postojanja, um je tumač stvarnosti ali i kreator iste na osnovu svog tumačenja.



Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.


Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promen


Ono što ne prihvatamo nego poestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.

Misli, iskustva

Da li ono što doživljavamo registrujemo umom? Da li se iskustva dešavaju u umu?
Mislimo li o disanju dok dišemo? Mislimo li o tome gde su nam noge dok koračamo? Mislimo li gde smo u nekom prostoru? Jednostavno znamo, svesni smo. Ne razmišljamo o tome.
Mislimo li o svemu onome što čujemo, vidimo, dodirnemo, pomirišemo, ukusimo? Mislli se javljaju kad na nešto imamo interni komentar, prija, ne prija, lepo, dobro, zlo, naopako, slažemo se ili ne.
Ovo nam govori sasvim jasno i razumljivo da se sva iskustva dešavaju u svesti. Samo ona koja ocenjujemo ovako ili onako memorišemo jer ih tumačimo, racionalizujemo, analiziramo.

Slooboda misli i ograničenja

Čovek svesno, inteligentno biće ima potpunu slobodu misli i upravo ta sloboda mišljenja je ono što ga ograničava. Kako, zašto? Neke informacije svesti prihvata apsolutno, podrazumevaju mu se, nema nikakav sukob sa njima, zna da postoji, da diše, informacije iz okoline prima čulima, neke prihvata onakve kakve jesu, neke tumači jer mu takve kakve su nisu jasne, ili ih ne prihvata delimično ili sasvim zbog nerazumevanja, otpora, straha, neke se ne slažu sa njegovim konceptima, stavovima jer je formirao, kreirao osobu, koja veruje u sopstvena znanja, ideje o sebi i drugima jer uglavnom uočava razlike a ne ono što ga povezuje sa svima i svime. Samo prihvatanje različitosti od ostalih kreira otuđenje, otpor, strah. To otuđenje postoji samo u umu, mentalu a ne u stvarnosti. Otuđenje traži sigurnost, mir, ljubav, sreću što je neopevani apsurd jer samim postojanjem čovek to jeste. Otpočinje traganje i što više traži sve je dalje jer traži umom. Ni ne primećuje da to jeste u skoro svakoj situaciji kad se um umiri, kad uživa u onom što radi, u osobi sa kojom je, bilo da je to dete, roditelj, prijatelj, ljubav, stranac, kad je opušten bez misli, briga i želja, kad je zadivljen prirodom, samim postojanjem, kad daje i prima bez ikakvog umišljaja i potrebe.

Prijem informacija

Za prijem i razumevanje informacija inteligencije postojanja - svesti nije potreban nikakav napor, utrošak energije, te informacije su jasne precizne razumljivecelokupnom postojanju, svakom deliću ćelije, ćeliji, organu, biću. Ne treba im prevod, tumačenje, misli, uvek su dostupne svemu i svakom. Ta tanana vibracija pokreće i održava celukupno postojanje, život.

Akcija, reakcja

Akcija proizvodi reakciju, tačka. Karma. Sve se događa sa nekim razlogom. Iako ne shvatamo, ne razumemo, ne uviđamo uzrok obično smo svesni posledica. Pošto nemamo uvida smatramo da nam se stvari slučajno dešavaju, da smo neke zaslužili, da neke nismo ili nismo hteli baš tako ili tada. Uglavnom se oslanjamo na zaključke svog uma, razmišljanja pa je teško je uvideti čime smo i kako zaslužili to što se događa. Usmereni na posledice i njihovo otklanjanje nismo u stanju razumeti da ne postoje slučajnosti. Sve smo zaslužili bilo direktno bilo indirektno. To ne primećujemo jer vrtimo svoje interne filmove, rešavajući prijatne i neprijatne posledice. Živimo posledice svojih izbora, ponašanja, stavova, reči, i sami smo odgovorni za njih a ne neko drugi.

Misliti i raditi pozitivno?

Za početak malo fizike. Energija je vibracija. Niža amplituda vibracije daje jaču energiju. Sama vibracija ima uzrokuje polaritet, vrh i dno amplitude. Ako amplituda raste u pozitivnom smeru isto toliko raste u negativnom. Ako klatno guramo u jednom smeru što dalje ono samo po sebi teži da se kreće u suprotnom.
Kakve to veze ima sa pozitivnim mišljenjem. Misao je takođe energija, iz nje proizilaze stavovi, verovanja, emocije, ponašanje. Misliti pozitivno, truditi se da govoriš i deluješ pozitivno je guranje klatna u jednom smeru. Verovanje da možeš gurati klatno na jednu stranu i da se neće vratiti na drugu je nerazumevanje postojanja. Koliko daleko ga odguraš isto toliko se vraća u suprotnom smeru i klati dok se ne umiri. Stara istina je ˝ko visoko leti nisko pada˝.
Opet fizika: ne guraj klatno ni u jednom smeru, ako te već ponese izmakni se, samo će se smiriti.

Bara

Um je kao bara, ograničena količina vode kroz koju prolazi svetlost do određene dubine, na dnu je talog i mulj. Misli su zrake svetlosti koja se prostire kroz tu vodu, i traže refleksiju, odgovor, u tvojim zaključcima, stavovima, verovanju te podižu talog i mulj, a time smanjuju vidljivost, bistrinu koja se vraća tek kad prestanu misli pa se talog slegne. Ti nisi ta bara, ti si postojanje, neograničeno ničim, ali da to uvidiš potrebna ti je i tama i mulj. Svetlost je sve vreme tu oko tebe, u tebi, ti si svetlost, ne trebaš ništa učiti, raditi, vežbati da bi to bio. Sve što spoznaš je od iste svetlosti od koje si i ti i kad ti je to jasno znaš kako se ponašati prema svima, svemu što postoji.