Sukob sa sobom

Ako je svest, znanje postojanja prisutna i u najmanjoj ˝čestici˝  prisutna je i kod čoveka. Ne prepoznajemo je jer verujemo u sopstveno znanje, a to verovanje nas sprečava da sagledamo svoje lično iskustvo. Naše ˝znanje˝ se neprestano menja. Stalno ga dolivamo u ˝punu čašu˝ pa koliko uđe toliko i izađe, pa ne uviđamo da se menja. Držimo ga se ko pijan plota. Ne zapitamo se ni ko misli, ni šta su misli, ni da li sam ja ta misao, ta emocija, taj bol,  ni da li je to što znamo znanje kad se neprestano menja, ni kako kreiramo svoja iskustva. Čak i kad se zapitamo pa se pojave uvidi o sopstvenom iskustvu ni tad ne želimo da odbacimo staro plašeći se krupnih promena, nego se trudimo da se menjamo postepeno, polako i sve vreme presipamo iz šupljeg u prazno dolivajući nova i nova ˝znanja˝.  Svest je sve vreme prisutna, ona nije pojedinačna i ne može se pronaći ni sresti a ni objasniti umom, i sve vreme dok je tražimo tu je ˝na vrhu nosa˝ gde god da se okrenemo. Sva iskustva se dešavaju u svesti, a mi memorišemo samo onaj deo u kom su sadržana naša trenutna emocionalna stanja, trenutnu veoma ograničenu percepciju. 

Samim činom odvajanja, prihvatanja neke pripadnosti, porodici, religiji, naciji, kulturi, položaju nastaje odvajanje. Shvatanjem sebe kao jedinke, kreiramo sukob, prvo sa sobom, onim što jesmo a ne spoznajemo, zatim sa drugima i taj sukob odnosno čin izdvajanja proizvodi unutrašnje potrebe za sigurnošću. Apsolutna sigurnost postoji samo u ovom trenutku, građenjem bunkera i boravkom u njemu postoji strah i zatvor. 

Težimo za pripadanjem, za vezama, za objektima, željama pa se  mir, sreća, ljubav se traže tamo gde ih nema iako su stalno ispred nosa odnosno tu negde.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun