Ljubav Vera Nada

Hiljadama godina nam se prodaje postulat - koncept Ljubav Vera Nada. Zašto je taj postulat važan? Važan je jer utiče na našu svesnost. Umiruje nas, pasivizira, jer ne reagujemo na ono što nam se dešava u stvarnom vremenu i prostoru nego nas prebacuje u maju, iluziju, u budućnost, da će sutra biti bolje, da će sutra naše zadovoljstvo, sreća, mir, sigurnost pa čak i ljubav biti veća.

Nesvesno ga prihvatamo i time sami sebe dodatno udaljavamo od stvarnosti, tako što sami poverujemo da je još tamnija (brige, problemi, patnji, depresija, anksioznost, bolest), pa se beg iz toga nam se čini spasonosnim. Problem koji nastaje uprkos verovanju i nadi, je što telo ne može da ode iz sadašnjeg trenutka nikud, pa mora da snosi posledice takvih verovanja.  Umesto da sagledamo šta je stvarnost i reagujemo i donosimo odluke odmah, ostavljamo reakciju za kasnije jer smo uvereni da je sutra sve lepše i bolje, tek retko ko nam kaže da je to malo sutra. Boli nas upravo to ostavljanje smislene i adekvatne reakcije za sutra.

Sve religije, razna kvazi učenja, new age tehnologije, sve nam nude verovanje i tehnike kako će se verovanje ostvariti. 

Ko ima korist od tih naših verovanja?

Bog kojem se molimo ili crkva? Teško da Bog ima korist.  Verovanja su izrodila podele, sukobe, ratove. Da li je to bilo u ime Boga? Pošto je Bog svemoćan zar mu je milo kad vidi da se mučite?  Pre bih rekao da vam trenutno ispunava ono što želite, a očigledno je da ne želite da reagujete na okolnosti, stvarnost sada. Sada je jedino vreme u kom postojite, ne u sutra. Možete li da uživate u stvarnosti, onom što radite, danas, sad, da radite to što radite za bolje sada?

Kako se rešiti stava: pa samo vera i nada me održava?
Utičite na promenu sad ne ostavljajući to za neko drugo vreme i nekom drugom.
Nada i vera služe da odgovornost za sebe prepustimo nekom drugom. Verujete da drugi zna bolje od vas šta vam je potrebno, kad i kako? Pošto taj zna šta vam treba, zašto to nemate sad, šta se čeka? Upravo zato što vam sad daje ono što tražite, a to ne vidite. Tražite bolje sutra, a živite u sada, svaki put kad se probudite nije sutra, uvek je sada. Oslanjate se na tuđu odgovornost i želite to i dalje. Mudrije je da sami kreirate svoje okolnosti sada ne ostavljajući odgovornost za to drugima. Uživajte u onom što imate, radite sada, kreirajte sada. 

Učitelji i gurui koji nam prodaju iluziju imaju trenutnu opipljivu korist sve dok ima onih koji investiraju u veru i nadu. Najveću korist imaju učitelji koji uče raznim tehnikama, zakonima privlačenja sreće, srodnih duša, novca. Uostalom ta razmena nije tako loša svako dobija ono što mu sada teba.

Primećujem da takva učenja usvajamo  uglavnom iz visoko razvijenih zemalja jer tamo nemaju dovoljno sledbenika, viši im je standard, ali zato se na balkanu šire geometrijskom progresijom. Ne dajete im samo novac, dajete im i svoju energiju i svoje vreme jer odlažete sagledavanje realnosti koje će vas kad tad sačekati.

Kakvu korist imaju oni koji veruju?  Umirili su savest jer eto uradili su ili rade nešto što im olakšava patnju.  Nije im dovoljno što trenutno pate nego produžavaju agoniju dok se verovanje ne ostvari.

Lakše se prisloniti i osloniti na veru i nadu nego sagledati šta je stvarni uzrok patnji i adekvatno reagovati.

Patnje, problemi, brige, agonije, depresije, stresovi su stanja uma, koja se emocijama prenose na telo. Telo nam služi sem da se hranimo, šišamo, radimo, odmaramo, … ali i kao barometar trenutnog stanja sopstvenog uma. Emocije nam ukazuju da potiskujemo strah, jer je strah manji ili veći sastojak svih emocija.  Strah je posledica trenutnog otpora zbog nerazumevanja i neznanja, znači strah je samo umni koncept.  Telo nam trenutno ukazuje da smo se mentalno, umno, odmakli od realnosti. Kako se vratiti iz te iluzije? Sagledati da se nigde niste mogli pomeriti ni u prostoru ni u vremenu. I dalje ste tu. Um je odlutao jer ste mislima dali pažnju, dovoljno je da im tu pažnju oduzmete. Trenutno!   To nije teško, ne iziskuje nikakav ni fizički ni mentalni napor, ni tehnike, ni vežbanja, ništa drugo sem trenutnog oduzimanja pažnje  mislima vas neće umiriti.  Kad takvim mislima oduzmete, uskratite pažnju smiruje se i telo. Možete usmeriti pažnju na nešto drugo, na telesne senzacije, na disanje, na aktivnost. Jedna jedina misao vas deli i od sreće i od tuge, vi ste kormilar sopstvenog broda, vi dajete ili ne dajete pažnju sopstvenim mislima.

Kolač koji svi delimo je zajednički, iako verujemo da je nešto naše, nešto tuđe. Papirima dokazujemo da je delić planete, svega onoga što nam daje, postojanja naš? Kad želim više za sebe istovremeno želim nekom manje, da li je to ispravno? Možda, ali onom tamo ne treba toliko???!  Šta me briga za drugog???!
Niko nije doneo ništa i neće odneti ništa sem iskustva sa ovog sveta. Iskustva su jedina lična imovina koju imamo. Sve ostalo se pojavljuje i nestaje iz našeg života. Kako bi bilo da kad već nešto želimo da želimo sebi da to želimo i drugima?

Istina je da postojite sada, istina je da uvek kad um odluta telo pokušava da vas vrati u sada. Istina je da telo zna istinu za razliku od uma koji je tumači.

Odbacujući iluziju možete sagledati realnost i trenutno donositi adekvatne odluke, govoriti istinu i sebi i drugima, ne žmuriti kad se neko drugi nađe u nevolji jer će i drugi žmuriti na vaše nevolje. Kad osetite tuđu nevolju, osećaj je u vama a ne tamo negde. 

Predlažem da promenite postulat u Ljubav Istina Dobrota. Ljubavi ne treba ni vera ni nada, kad razotkrijete strahove, ljubav ostaje. Ne verujte u ljubav, verujte ljubavi jer u ljubavi je i istina i dobrota.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun