Mi imamo dva osnovna stanja ili smo sretni ili smo u traganju za srećom.
Sve želje se u suštini svode na jedno - traganje za srećom. Traganje van nas, negde nekad tamo. Želja je otpor, neprihvatanje sadašnjeg trenutka.
Šta su to želje, odakle potreba da kreiramo želje, šta nam one govore o nama samima? Šta u stvari dobijamo ispunjavanjem sopstvenih želja? Možemo li sagledati šta to nemamo kad znamo koje su nam želje? Želja je sopstveno priznanje sebi da nešto nemam. Ako želim biti zdrav govorim sebi da nisam i da mi nešto treba da bi bio zdrav a to znači da živim i hranim bolest a ne zdravlje. Želim neki predmet, igračku, auto, i kad to dobijem imam biću srećan, zadovoljan, miran. Da li je baš tako? Uvek se posle nekog vremena javi ista želja koja zadovoljava trenutno zadovoljenu emociju, sreću, nesigurnost. Želja da volimo da nas neko voli podrazumeva da ne volimo, da nismo voljeni. Odakle to dolazi to nerazumevanje života? Samo od neprihvatanja sebe takvog kakav jesam, sa svim svojim ˝vrlinama, manama˝ odnosno od sopstvenog razmišljanja i ocenjivanja kakav sam. Ako sam sebe ne volim ne razumem odakle očekivanje da će neko dugi da mi pokaže šta je to vredno u meni, šta to voleti. Sve naše sopstvene ocene, mane, vrline, kreirani stsvovi, krivice nas udaljavaju od onog što jesmo. Nijedan naš stav ocena ne ˝drži vodu˝ sve vreme, promenljivi su ali ih i dalje nosimo i dozvoljavamo da nas ometaju. Svako od nas ima nešto u svom izgledu, u prirodi, u ponašanju sto ne prihvata takvo kakvo jeste. Samo to ne prihvatanje i razmišljanje zašto je to tako, zašto nije onako, šta bi kad bi… stvara nam ograničenja i udaljava nas od onog što jesmo. A jesmo i mir i ljubav i sreća ali isto tako jesmo i nemir i odsustvo ljubavi i nesreća zavisno od onog šta smo sami o sebi smislili. Sami niko drugi nego sami mi. Kako prihvatiti, razumeti, voleti drugog kad sam sa sobom nosim nepotreban teret svojih razmišljanja. Sve tad ocenjujem kroz zamagljene naočare i nit vidim sebe niti drugog, već vidim svoju izmišljenu sliku o sebi i na osnovu nje ocenjujem druge. Želje nas vuku napred ali delom i nazad.
Sve želje se u suštini svode na jedno - traganje za srećom. Traganje van nas, negde nekad tamo. Želja je otpor, neprihvatanje sadašnjeg trenutka.
Šta su to želje, odakle potreba da kreiramo želje, šta nam one govore o nama samima? Šta u stvari dobijamo ispunjavanjem sopstvenih želja? Možemo li sagledati šta to nemamo kad znamo koje su nam želje? Želja je sopstveno priznanje sebi da nešto nemam. Ako želim biti zdrav govorim sebi da nisam i da mi nešto treba da bi bio zdrav a to znači da živim i hranim bolest a ne zdravlje. Želim neki predmet, igračku, auto, i kad to dobijem imam biću srećan, zadovoljan, miran. Da li je baš tako? Uvek se posle nekog vremena javi ista želja koja zadovoljava trenutno zadovoljenu emociju, sreću, nesigurnost. Želja da volimo da nas neko voli podrazumeva da ne volimo, da nismo voljeni. Odakle to dolazi to nerazumevanje života? Samo od neprihvatanja sebe takvog kakav jesam, sa svim svojim ˝vrlinama, manama˝ odnosno od sopstvenog razmišljanja i ocenjivanja kakav sam. Ako sam sebe ne volim ne razumem odakle očekivanje da će neko dugi da mi pokaže šta je to vredno u meni, šta to voleti. Sve naše sopstvene ocene, mane, vrline, kreirani stsvovi, krivice nas udaljavaju od onog što jesmo. Nijedan naš stav ocena ne ˝drži vodu˝ sve vreme, promenljivi su ali ih i dalje nosimo i dozvoljavamo da nas ometaju. Svako od nas ima nešto u svom izgledu, u prirodi, u ponašanju sto ne prihvata takvo kakvo jeste. Samo to ne prihvatanje i razmišljanje zašto je to tako, zašto nije onako, šta bi kad bi… stvara nam ograničenja i udaljava nas od onog što jesmo. A jesmo i mir i ljubav i sreća ali isto tako jesmo i nemir i odsustvo ljubavi i nesreća zavisno od onog šta smo sami o sebi smislili. Sami niko drugi nego sami mi. Kako prihvatiti, razumeti, voleti drugog kad sam sa sobom nosim nepotreban teret svojih razmišljanja. Sve tad ocenjujem kroz zamagljene naočare i nit vidim sebe niti drugog, već vidim svoju izmišljenu sliku o sebi i na osnovu nje ocenjujem druge. Želje nas vuku napred ali delom i nazad.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru