Mir je tamo gde ga ne tražimo

Tragamo za mirom, ljubavi, srećom. Gde je taj mir za kojim tragamo, da li je to mir kad isključimo sva čula, meditacija možda? Kako biti u miru dok je telo u pokretu, može li se tad umiriti um kad sva čula primaju gomile informacija, a misli stalno dolaze? Donekle može ignorisanjem misli koje se pojave, prepuštanjem, prihvatanjem. Pravi istinski mir je razumevanje da je sve što postoji jedan veliki živi organizam, da smo mi samo jedna ćelija ili nešto još sitnije u tom organizmu i da nismo u mogućnosti spoznati celu sliku. Sve što se događa na planeti, univerzumu je samo život koji ima svoj tok i jedino što u stvari i možemo preduzeti je da podržimo taj tok ne mešajući se, ne kočiti ga, prihvatiti ga u potpunosti baš takvog kakav jeste. Naši stavovi da je nešto dobro ili loše temelje se na našem ličnom iskustvu a ono je kreirano na osnovu čula i razmišljanja, a tako često imamo dokaze da nas i čula i razmišljanja varaju. Naša razmišljanja i stavovi su često promenljivi a te promene skoro ni ne registrujemo. Krećemo se i dok spavamo, zemlja se kreće oko sunca brzinom oko 30 km/sec, a sunce nešto sporije od 200 km/sec kroz svemir a nama izgleda da se sunce okreće oko zemlje koja stoji.
Da li je to što je trenutno dobro za nas dobro i za ostale, za društvo, za planetu, za univerzum? Kako to sagledati? Možemo li ubediti druge da oni prihvate naše stavove? Zar nema svako svoj put, način i vreme? Po čemu su naši stavovi vredniji i umniji od drugih? Zar nije dovoljno izneti svoja razmišljanja, stavove, uvide pa da ih oni koji su zainteresovani i kojima je vreme prepoznaju?
Ako smo osvestili da su ˝bolesti˝ samo telesna upozorenja da nešto sa našim emocijama, stavovima, ponašanjem nije u redu i da nam omogućuju da to osvestimo da bi nešto promenili, kako to da imamo potrebu pomoći i onima koji nas nisu pitali za pomoć. Da li im svojim mešanjem činimo medveđu uslugu zarad veličanja sopstvenog ega. Ako u našem telu postoje i crvena krvna zrnca sa svojom ulogom i ˝slobodni radikali˝ sa svojom i znaju u svakom trenutku šta i kako rade bez našeg uticaja, kako ne uvidimo da se isto to dešava i na nivou planete, a i celog univerzuma.
Sve što jeste ima svoju svrhu u korist života ali je mi u celosti ne sagledavamo a spremni smo da sudimo i sebi i drugima i odlučujemo šta je dobro a šta nije a povrh toga znamo da da naše neprihvatanje onoga što jeste nanosi štetu nama samima. Brigama i problemima samo štetimo sebi. Borbom protiv ˝zla˝ samo dajemo svoju energiju tom ˝zlu˝ i jačamo ga.
AIDS je bio usmeren na smanjenje populacije ali ga je život sam pobedio i populacija na planeti je sve brojnija, mnogobrojni ratovi nisu uspeli da smanje brojnost populacije, genetski modifikovan krompir je samo pomogao krompirovoj zlatici da evoluira i stekne veću otpornost. Farmacija i vakcinacija produžavaju trajanje ˝bolesti˝ ali i podižu nivo svesnosti o čemu se tu radi. Što se nešto više krije sve glasnije se zbori o tome. Žrtava je bilo i biće ih ali nivo kolektivne svesti se podiže a život nastavlja dalje.
Kako tad pomoći i sebi i drugima. Naizgled teško ili nikako. U stvari je tako jednostavno i lako. Prihvatiti da sve ima svoju svrhu zarad života. Prihvatiti da su sve naše misli, dela, stavovi, iskustva, emocije, bolesti, ljubav, sreće, nesreće tu samo da bi stekli iskustvo života. Sve što smo činili i činimo ima neko naše lično opravdanje, korist, uživanje. Osvestimo da mi nismo u stanju da ocenimo šta je i kad dobro za druge. Prihvatimo da su evolucije, revolucije, ratovi i krize tu da bi se kolektivna svest iskristalisala i podigla na novi viši nivo. Prihvatimo da su naša lična razmišljanja i stavovi, emocije kreirani mislima i na osnovu čula, da su često kreirani u suženom stanju svesti kad nas ponesu emocije i da ta slika koju imamo o sebi a i o drugima nije ni blizu realnosti. Usvojeni stavovi o sebi nas često sprečavaju da živimo punim plućima, a ponekad daju i previše slobode. Prihvatimo sve onako kako jeste a ne kako mi mislimo da jeste ili kako bi mi hteli jer sve je tu zbog nas. Da nema tame da li bi znali šta je svetlo? Sve što radimo radimo svesno usmereni na to što radimo uživajući u tome i ne ometajući druge. Oslobodimo svojih ranije prihvaćenih stavova i o sebi i o drugima i postepeno će nam se javljati sve jasnija i sve šira slika ko smo i što smo ovde gde jesmo.
Najviše što možemo uraditi za sebe, za svoje, za društvo, planetu je da budemo u miru sa onim što jeste i vođeni tim mirom svesno učestvujemo u životu.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun