Isceljenje

Do kada ćemo tražiti ono što već imamo, ono što Jesmo? Do kada ćemo strahovati od tame? Do kad ćemo tražiti iceljenje od drugih? Do kad ćemo verovati da je tamo negde bolje, da drugi umeju, znaju, imaju bolje? Do kad ćemo umišljati da su nam čakre zatvorene (čuj zatvorene)?        Svest najtananija energija koja postoji ali tako jaka i moćna da se nalazi svuda, uvek, neprestano. U svesti se formiraju - nastaju misli. Toliko su tanane da nama kao živim bićima treba voda da bi pojačali i razumeli tu energiju. Voda je sastavni deo svake ćelije i prijemnik i odašiljač i čuvar informacija. Mislima uz pomoć vode i čakri u našem telu sami kreiramo emocije. Emocije ne umanjuju našu energiju već samo nivo svesnosti u u tim trenutcima. Emocije jedino pokazuju na čemu nam je trenutni fokus – pažnja i kuda je nesvesno ili čak svesno guramo. Emocije su barometar naših misli. Nerazumevanjem i ne prihvatanjem onoga što nam se događa kreiramo emocije. Ako ih ne prožvimo tada kad su tu i pustimo ih da prođu kako su i došle a da podvučem još jednom sami ih kreiramo, nego ih potisnemo iz nekog razloga, potisnuli smo ih u telo i sačuvali za kasnije u nekom od organa. Što duže i ljubomirnije čuvamo emocije u telu telesne senzacije sve jače i snažnije a promene na organima veće.
Pojava simptoma nam govori da je magacin u kom čuvamo emocije sve puniji i tad tražimo pomoć i koristimo prepisane terapije i medikamente da bi zaustavili simptome a magacin i dalje punimo. Treba li zvati nekog da nam isprazni magacin? Zna li taj kog zovemo u pomoć šta i odakle i kako da odvadi? Da li da odseče neko parče? Treba li se stideti i sakrivati sopstvene emocije? Pokvarićemo utisak o sebi? Kome? Kvarimo samo svoje telo. Treba li guglati u koji organ smo spremili koju emociju? Treba li skenirati magnetnom rezonancom gde je magacin, pa ga odstraniti? Emocije smo kreirali mislima a misli ne možemo skalpelom odstraniti jer su svuda a mi smo samo neke pospremili ˝na sigurno˝ – u telo jer nismo znali da ih prihvatimo i otpustimo. Ni lečenjem a ni sečenjem neće nestati jer se ne nalaze samo u grupi ćelija koje odstranimo ili lečimo. Misli, shvatanja i iskustvo koje smo kreirali sami sopstvenim razmišljanjem je i dalje tu koliko god po telu da sečemo. Magacine emocija možemo isprazniti jedino tako što ćemo ih prihvatiti u trenutku kad se pojave a ne brinite pojaviće se jer sam život nam neprestano pruža nove šanse. Tada će opet  naše misli pokrenuti te emocije i samo ih treba svesno bez straha prihvatiti, ne negirati, odživeti, i razumeti da smo ih sami kreirali, zahvaliti im se jer su iz nekog razloga korisnog po nas bile tu, i otpustiti ih jer nam nisu više potrebne. Sami smo ih kreirali i jedino sami svojom ODLUKOM da nam ne trebaju ih se možemo rešiti. To je način na koji se prazne magacini kreirani sopstvenim razmišljanjem.
Isceljenje shvatamo na različite načine, najčešće kao izlečenje od raznih bolesti. Isceljenje nastaje kad prihvatimo sve svoje emocije, mane, vrline, nesređene odnose, simptome, bolesti, sva svoja iskustva „dobra i loša“ sasvim i u potpunosti bez ograda, krivice, žaljenja, odbacivanja, potiskivanja. Umesto što dozvoljavamo da nas sve to određuje i utiče na naše psihofizičke osobine, karakter, i udaljava nas od onog što jesmo, potpuno prihvatanje nas oslobađa i omogućava da živimo sadašnji trenutak. Simptomi i bolesti su samo način na koji nam se telo obraća i govori gde su smeštena naša potiskivanja, nerazumevanja. Uklanjanjem simptoma se ne isceljujemo, samo otvaramo nova žarišta. Isceljenje je prihvatanje da je sve ono što nam se dogodilo a i ono što nam se trenutno događa upravo potrebno baš tada i na taj način. Isceljući svoje odnose sa drugima isceljujemo sebe. Isceljenje je i razumevanje da smo svi mi jedno, deo jednog velikog organizma koji nam je teško sagledati iako nam svaki dan donosi potvrde kako mnogo zavisimo jedni od drugih. Isceljenje je razumevanje da je ceo univerzum jedna celina i da svaka i najmanja čestica ima uticaja na sve ostalo.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon: 069 26 04 961

Skype: e1zemun