Jasnoća, bistrina uma u svakom trenutku. Voda u jezeru se zamuti kad
zakoračimo u nju jer smo zamutili talog na dnu i prestaje da bude
bistra. Posle nekog vremena sve uznemireno se slegne i voda postaje
bistra ponovo. Naš um kad razmišljamo prebiramo po svom znanju, iskustvu
je isto kao i zamućena voda u jezeru. Kad dopustimo da te misli
razmišljanja odu, slegnu se kao talog u jezeru, tada je um bistar. To ne
znači da nema misli u umu, već samo da ih…
onakve kakve dolaze nepromenjene, neimenovane, neobojene, otpuštamo. Kad je um bistar neko vreme
i kad se fokusiramo, zakačimo na neku od misli, ideja, koje dođu
odnekud informacije pristižu same od sebe iako ih ranije nismo imali u
svom znanju, iskustvu. Na neki čudan način znamo, jednostavno znamo,
osećamo da su one tačne prave i o njima se nema šta razmišljati, to tako
jeste, i tad osećamo zadovoljstvo kreacije zvane život. Kad nas ta
misao, ideja usmeri ka nečemu, da odemo negde, da uradimo nešto, da
sretnemo nekog, pročitamo nešto treba je prihvatiti i uraditi to jer to
je upravo ono što nam sad treba. Život sam zna kad je pravo vreme za ono
što se događa iako mi umišljamo da imamo kontrolu. Sve se događa uvek u
pravo vreme, bez obzira na naše planove, razmišljanja, programiranja.
Sunce izlazi i zalazi uvek u tačno vreme ni sekund pre ni sekund posle,
uvek na vreme.
Kad posmatramo stvari, dešavanja zamućenog uma, brigama, problemima koje nosimo, nismo u stanju da potpuno razumemo dešavanja, situacije. Naknadno razmišljanje o tome se svodi na zaključivanje bez mnogo informacija koje su nestale jer ih nismo bili svesni u datom trenutku, pa su naši zaključci i rešenja proporcionalni tom gubitku informacija, i u većini slučajeva samo delimično ispravni, neretko i pogrešni. Moramo li nositi svoje brige i probleme neprestano sa sobom? Utiče li ta naša briga, nervoza, sekiracija na krajnji ishod tih problema? Nimalo. Pa zašto ih nosimo neprestano? Da nam ulepšaju dan?
Kad je um bistar sve ono što osetimo preko svojih osnovnih čula lako razumemo, prihvatamo jer se događa, dogodilo se i ništa tu naše razmišljanje ne može promeniti. Na nama je samo da u onome što nam prija uživamo, onome što nam ne prija ostavimo takvo kakvo jeste.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun
Kad posmatramo stvari, dešavanja zamućenog uma, brigama, problemima koje nosimo, nismo u stanju da potpuno razumemo dešavanja, situacije. Naknadno razmišljanje o tome se svodi na zaključivanje bez mnogo informacija koje su nestale jer ih nismo bili svesni u datom trenutku, pa su naši zaključci i rešenja proporcionalni tom gubitku informacija, i u većini slučajeva samo delimično ispravni, neretko i pogrešni. Moramo li nositi svoje brige i probleme neprestano sa sobom? Utiče li ta naša briga, nervoza, sekiracija na krajnji ishod tih problema? Nimalo. Pa zašto ih nosimo neprestano? Da nam ulepšaju dan?
Kad je um bistar sve ono što osetimo preko svojih osnovnih čula lako razumemo, prihvatamo jer se događa, dogodilo se i ništa tu naše razmišljanje ne može promeniti. Na nama je samo da u onome što nam prija uživamo, onome što nam ne prija ostavimo takvo kakvo jeste.
Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru