Misli i reči

Svest je uvek, svuda neprekidno prisutna, izvor je i esencijalna ˝supstanca˝ svega postojećeg. Svest je jedna, sve je jedno, svest ne prepoznaje objekt kao nešto izdvojeno.

Ja sam svestan svog tela, pokreta, telesnih senzacija, emocija, misli, reči koje izgovaram. Svest je neprestano prisutna i sva moja iskustva se dešavaju u svesti.  Svest je sama realnost i sve ˝vidi˝, zna. Čula su ograničena pa oči vide samo 0,3% energetskog spectra, slično je i sa ostalim čulima. Samim tim i moja lična percepcija je ograničena, a plus toga prepoznajem samo ono što imam u svom ličnom iskustvu od ranije. Moja percepcija je ograničena i mojim načinom razmišljanja, sagledanja stvari, mojom ˝izdvojenom osobom˝ koja ima sopstvena verovanja, stavove o sebi, drugima, svemu što ima u iskustvu. Sve što spoznajem sagledavam kroz to iskustvo.  To moje iskustvo i emocije su baza podataka memorisanih u telu – ne samo fizičkom.

Pošto sam kreirao i formirao izdvojenu osobu koja ˝zna˝ da je ona taj um i telo, ona komunicira sa ostalima prepoznavajući samo drugo telo i kroz komunikaciju drugi um. Reči koje upućujem toj drugoj osobi se odnose na nju, jer je očigledno da ta osoba čuje moje reči i izgovara svoje.

Moje misli se pojavljuju u svesti kao trenutna zgusnuta vibracija, dajem im značenje na osnovu prepoznavanja, razumevanja, percepcije  i komuniciram sa drugom osobom.  Pošto se misli pojavljuju u svesti a ne obrnuto, svest ˝zna˝ da nema druge osobe, drugog objekta, kome se ja obraćam, i sve moje misli, izgovorene reči u stvari ostaju meni iako mi se čini da su upućene nekom drugom. Više puta ponovljene misli, reči postaju moji stavovi, verovanja a oni ostavljaju energetski vibracioni zapis u telu. Iako sam reči upućivao drugom, bile one komplimenti ili ogovaranje one su moje iskustvo moj energetski zapis. 

Kako je u prirodi sve balansirano iako se neprestano kreće tako i te moje energetske zapise u telu očekuje balans pa se oni vremenom opet pojavljuju u svesti kao misli, kroz situacije, događaje, koji se s vremena na vreme ponavljaju dok ne naučim lekciju odnosno dok ne prihvatim ono čemu postoji otpor u meni.  Kao što svest ne poznaje druge tako ne prepoznaje ni moje ocene ovo je dobro ono je loše, ovo volim ovo ne volim, ovo hoću ono neću, jer sve što se ispoljava u realnosti je upravo tako kako treba da bude u ovom trenutku. Koliko puta se dogodilo da upravo ono što neću, ne želim, to kroz iskustvo proživim.

Svest ˝prepoznaje˝ moje misli, a ne druge osobe, a ne objekte, ne prepoznaje ni hoću neću, i ˝omogućava˝ mi da proživim iskustva zasnovana na sopstvenim stavovima, razmišljanjima, mislima, rečima jer su oni moj energetski sačuvan zapis.

Veoma je važno šta mislimo, još važnije šta izgovaramo, jer to zapisujemo po telu da bi proživeli to iskustvo. Kad nekog hvalimo, kritikujemo ili ogovaramo mi imamo svoj stav o tome, iz stava proizilaze reči i rečenice koje se odnose na nekog drugog, a ono sa čim se ne slažemo postoji u nama. Kako? Ako postoji otpor nečemu to postoji u nama inače se ne bi javio otpor.

Pošto se misli pojavljuju u svesti, a svest mi ˝omogućava˝ da proživim svoje stavove, verovanja ne bi li ih izbalansirao da taj otpor koji postoji u meni nestane, znači li to da ja utičem svojim energetskim zapisom na druge pa se zbog toga oni ponašaju kao ogledalo u kom treba da prepoznam sebe.  Ne oni imaju svoj energetski zapis, svoje stavove, svest  nije samo moja, svest ˝zna˝ moje misli, stavove, zna i onog drugog i prosto nam omogućava interakciju.  Tek kad u meni nestane otpor prema nekom, prema njegovim rečima, mišljenjima, stavovima, delima, tada je naučena lekcija. Naučena lekcija – nestanak otpora ne znači da mi ne reagujemo, da ne odgovaramo, to znači da smo prestali: da branimo sebe, da se pravdamo, da napadamo. To znači da vidimo onog drugog jasno kao i sebe, da ga razumemo, da ga poštujemo isto kao i sebe,  da nemamo spremnu agendu  ponašanja – spisak mana drugog, da se ne prepuštamo naučenim obrascima ponašanja, nego smo potpuno svesni situacije, reči, dela i svojih i tuđih. Tada je naša reakcija normalna, čista, ne polazi iz veličanja sebe i umanjivanja drugog ili obratno ako smo ranije imali strah od te osobe.

Tada posle nekog vremena nestaje otpor i u onom drugom, ne zato što mi utičemo rečima ili delima na njega, već stoga što postoji svest da više nema otpora da nema sa čime da se sukobi, da nema razloga ni za odbranu ni za napad.  Da bi se lekcija naučila i prihvatila i kad u nama nestane otpor život nam je ponovi par puta prosto da utvrdimo naučeno.

Kad prepoznam u onom ˝drugom˝ svest – esenciju  a ne osobu, kad prestanem da se opirem po nekom svom stavu, odnosu briše se taj energetski zapis i ja se isceljujem. Razumevajući sebe, razumem sve ostalo.

Čuditi se što mi je život ovakav a ne onakav kakvog bi hteo je apsurd, jer ja – izdvojena osoba sam svašta i mislio i govorio i o sebi i o drugima, sve se zasnivalo na mojoj oceni i percepciji, a očekujem u iskustvu samo ispunjavanje želja, ne razumevajući da sam sam ja niko drugi prizvao i izazvao upravo ovakvo iskustvo koje živim.

Neko će iz ovog izvući zaključak da treba misliti pozitivno, pričati pozitivno o svemu pa neće imati ˝loših˝ iskustava.  Svest ne prepoznaje polarizaciju pozitivno negativno, sve ima svoj suprotan polaritet, oba polariteta čine celinu, i ne možeš izabrati jedan kraj polariteta a da sa njim automatski ne ide i druga  krajnost. Tražeći sreću imaš stav da si nesretan, tražeći zdravlje da si bolestan…….

Kad kroz sopstveno iskustvo spoznaš kako je sve povezano, da je sve jedna celina, da ne postoji ništa što nema svoj suprotni polaritet, kad spoznaš da se sve odigrava baš kako treba u pravo vreme, na pravom mestu, kad prestaneš da se opireš onom što ne razumeš ili ti se ne sviđa,  dopustićeš sebi više svetlosti i u telu i u životu, tom svetlošću obasjati i ˝druge˝. Isceljujući sebe iscelićeš sve.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun