Utopija

Radiš na buđenju, isčekuješ svesnost? Ako ste svesni svojih misli, reči, telesnih senzacija, emocija, okruženja šta još trebate? Imate čula kojima spoznajete materijalnu stvarnost. U čemu je problem? Sve dok u vama tinja verovanje da je materija suština postojanja, tragaćete za načinom kako da probudite um a on je samouvereno budan pa traži odgovore u prošlom ili budućem vremenu, um nije svesan stvarnosti već samo vašeg prethodnog iskustva, ali vi ste svesni sve vreme postojanja.
Um uglavnom veruje onom što vidi, čuje, oseti, i kroz um provlačiš samo svoje reakcije, pa poveruješ da je tvoj um svest. Um je samo baza podataka koje si kroz iskustvo smestio tamo, ti si vlasnik te baze a ne ona tebe. Ti si svesan svojih misli, umom ne možeš spoznati svest, ljubav, dušu možeš samo misliti o tome. Budni i svesni jeste samim postojanjem, verovanje da niste uzrokuje beskrajno traganje prostranstvima uma. Spoznati nematerijalno čulima je utopija, utišajte um ne vezujući se za misli koje protiču, jer one su uglavnom uvek u sukobu sa stvarnošću koja vas trenutno okružuje, koje ste svesni vančulno, to neprekidno jeste jer sva iskustva doživljavate u svesti, a nerazumevanje, neprihvatanje trenutnog pokreće misli kojima pokušavate da promenite, izbegnete trenutak u kome ste, a to je nemoguće.