Govor tela

Rasceljeno samo po sebi teži isceljenju, to je osnovni zakon održavanja života. Kapi vode teže okeanu, ali ga bez otpora napuštaju, ˝kao˝ da znaju gde je i da će se vratiti kući. 

Brigama, ˝teškim˝ emocijama utičemo na svoje zdravlje, psihofizičko stanje. Kad se pojave simptomi umesto da ih prihvatimo i razumemo, opiremo se i tražimo način da ih zaustavimo. Težimo izlečenju umesto isceljenju. Blokiran protok energije, svetlosti, vode u telu je znak upozorenja da nešto nije u redu. Telo nam uvek tačno i precizno govori ako ga slušamo da smo se odmakli od sadašnjeg trenutka, tačnije pokušali to ali ono ne može nikud, uvek je u sada. Um, misli, brige, želje, emocije su odmak od sada i telo nam stalno signalizira jer je savršeni barometar da smo odlutali.

Početni signali su napetost ramena, promene u disanju, znojenje, dehidracija, pritisak i tako redom. Ako te signale primetimo možemo u svakom trenutku oduzeti pažnju mislima koje se vrte i usmeriti je na nešto drugo, opuštanje, aktivnost. Ako ostanemo gluvi na te signale život će iskreirati okolnosti koje će nas jače opomenuti, imaćemo utisak da je nešto drugo, neko drugi kriv za simptome i posledice koje se javljaju. Kad i to prečujemo posledice su sve teže dok ih ne primetimo.

Borba protiv bolesti je i borba protiv zdravlja jer sve u postojanju ima svoju suprotni pol, kao kovanica ima i lice i naličje pa ne možemo posedovati samo jednu stranu kovanice onu koja nam se više sviđa.

Promene u funkcionisanju tela nisu usmerene protiv nas, upravo suprotno one su znaci upozorenja, prvo da nešto sa našim mislima, rečima i emocijama nije u redu, potom sa našim stavovima i ponašanjem, a tek zatim sa našim navikama.

Da bi se iscelili dovoljno je ˝vratiti se kući˝,  slušati i čuti telo, prihvatiti promene koje se dešavaju, ne opirati im se i boriti se protiv njih, ˝očistiti˝ um – oduzeti pažnju nepotrebnim, ˝negativnim˝ mislima, ne mantrati naglas o teškoćama i simptomima koji su nas snašli jer ih time održavamo i produžavamo. Ne treba obuzdavati emocije kad se pojave, samo posmatrati kakve promene uzrokuju na telo, na disanje, na misli i reči koje izgovaramo i dok smo na to posmatranje usmereni emocije same po sebi nestaju, vraćamo se telu – sadašnjem trenutku, svesnosti i pravovremenom svrsishodnom delovanju, akciji. Kod težih simptoma i stanja potrebno je oslobađati se navika, opet ne opiranjem i borbom nego uočavanjem kad se pojave, razumevanjem i preispitivanjem šta su nam te navike donele, da li su nam korisne ili ne.

Uvid i razumevanje da je sve što nam se dešava tu za naše dobro, da nije protiv nas, da se ne treba opirati sadašnjem trenutku jer iz njega ne možemo sve i da hoćemo olakšaće nam postojanje.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Postojanje

Svaka osoba koju sretnete, vidite, pored nekog prođete a ni ne osmotrite, nekog zapazite, za nekim se okrenete, nečiji pogled uhvatite, nečiji osmeh uzvratite, nečiju garderobu zapazite, svaka od tih osoba – prolaznici koji vam ništa ne znače privučena je u vaš život ljubavlju, odnos koji imate prema njima imate i prema samom sebi, misaoni komentar kojim nekog opišete je vaš lični opis. Samim prolaskom kroz nečiju auru a aura nije samo par centimetara oko nas, nečija se doduše ti su retki širi i kilometrima, svakim tim susretom se menjate. Svaki udah unosi u telo atome koje je neko izdahnuo.

Neraskidive, umom nesagledive veze postoje između svih ljudi, ma kako izgledali, koje nacije, vere, uzrasta, obrazovanja, statusa bili. Energija, vibracija, frekvencija sve povezuje i sve je celina, jedno, iako izgleda da nas deli i prostor i vreme svi smo isto samim postojanjem. Ta vibracija koja održava postojanje vidljivim, opipljivim je ljubav, bez nje nebi bilo postojanja. Naša različita ispoljavanja, iskazivanja, postupci samo veličaju tu ljubav uprkos svim našim sukobima.

Samim postojanjem mi jesmo svest, inteligencija postojanja – pojam koji u sebi sadrži  mir, ljubav, sreću.  Kako je moguće da to ne spoznajemo, ne vidimo? Od malena nas uče da se razlikujemo, čiji smo, kakvi smo i što više razlika vidimo sve smo dalje od ljubavi. Tada nije ni čudo što ljubav, sreću, mir tražimo u vezama, objektima, predmetima. Iako nas iskustvo uči da ništa nije naše, da sve može u trenu da nestane i dalje se ponašamo na isti način.

Kako se vratiti kući, sebi, postojanju? Uvidom da različitost nije ono što nas deli, da ne treba da se plašimo različitosti. U samom postojanju ne postoje dva ista ičega, sve je različito, najmanja čestica se razlikuje samom promenom mesta tokom vibracije a naročito jedna od druge. Različitost je osnova postojanja, neprestane, konstantne promene. Ta različitost sačinjava neraskidivu celinu. 

Naša čula su ograničena, prepoznaju mali procenat vibracija, um još ograničeniji jer od toga što mu čula donose memoriše jednocifren procenat i na osnovu toga kreira lično iskustvo i znanje. 

Mi smo svesna bića i sve vreme postojanja bili budni ili ne imamo, primamo informacije svesti bitne za naše postojanje ali uglavnom nismo u stanju da ih razumemo zbog neprestanog žuborenja uma. Kratkotrajne prijeme zovemo intuicijom pa čak i tad sumnjamo u postojanje inteligencije veće, važnije od sopstvenog intelekta, znanja, verovanja.

Utišati um ne možemo otporom, ali možemo oduzimanjem pažnje mislima, žuborenju koje se javlja. Posmatranjem bez mentalnih komentara, podvlačim posmatranjem a ne gledanjem jer stvari obično nisu onakve kakve vidimo na prvi pogled, dopustićemo, omogućićemo sebi razumevanje inteligencije postojanja.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Pomoć

Drugima možemo ispravno pomoći jedino tako što ih apsolutno prihvatimo upravo onakve kakvi jesu, kako se ponašaju, govore, reaguju u datom trenutku, bez ocenjivanja, bez etiketiranja, bez razmišljanja šta im treba, šta bi trebalo, šta je dobro šta nije. Najveća pomoć i korist je da se osećaju prihvaćeni, da nisu sami, da nisu ˝u krivu˝. Zašto je to važno? Odgovor je jednostavan, nismo svi isti, iako smo od istog, različita su nam shvatanja, verovanja, znanja navike, brzina ˝putovanja˝ i reagovanja. 

Da bi naučili šta je svetlo moramo spoznati da postoji i tama. Ponekad nas brige i emocije uvode u tamu, to je prirodno stanje koje posle nekog vremena nam omogućava da se setimo da postoji i svetlo. Iz mračnog mesta zvezde se bolje i jasnije vide.  Unutrašnje promene se dešavaju samo na osnovu ličnog iskustva. Osoba mora da stekne iskustvo da bi saznala šta je za nju dobro u određenom trenutku. Egoistično je verovati da ja znam šta je za tu osobu sada dobro i pravilno. Mi sami svojim mislima upravljamo ne samo osećanjima, emocijama nego i okolnostima.

Kazaćete da ali...   Ako vidim da je neko u bunaru naravno da ću mu pomoći i učiniti sve što mogu da izađe odatle. To je u redu, ali ta osoba je tražila i ostvarila to iskustvo boravka u bunaru i svesno i nesvesno. Nije ona samo fizički u bunaru, i mentalno je u bunaru. To iskustvo na dnu bunara, količina borbe i straha, prihvatanja tame i tračka svetla iznad glave joj omogućuje promenu koja joj je potrebna jer inače se ne bi zatekla u bunaru. Iz iskustva znam da retko kad prihvatam i sopstvene savete a kamoli tuđe, jednostavno zato što mi je potrebno lično iskustvo koje uzrokuje promenu mojih ranijih verovanja, znanja i navika.

Želja da se nekom pomogne da bude bolji potiče iz sebičnosti, verovanja da sam bolji, da bolje znam.  Ne bi znao ono što znam da to znanje nisam preispitivao kroz sopstveno iskustvo. Bila su mi potrebna razna iskustva i prijatna i neprijatna. Ko sam ja da zaustavljam, blokiram, ubrzavam ili sputavam nečiji rast i razvoj, da mu ograničim sticanje iskustva.  Iskrena, istinska, suštinska pomoć nekom je prihvatanje baš onakvog kakav je. Pomoći mu možete samo ako se jasno artikulisano izjasni da mu treba pomoć, sve ostalo je smetnja i ometanje.

Možemo nekom pokazivati prstom gde je mesec ali videće ga tek kad uklonimo prst jer dok gleda u prst ne vidi ništa drugo.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun

Kapi okean postojanje

Voda u okeanu nema strukturu kapi, sve je jedna celina. Voda iz okeana isparava, diže se u visine i kad se ohladi formira oblake, potom i kapi, a svaka kap stremi ka okeanu.

U ovoj dimenziji 3d postojanja mi se ispoljavamo kao jedinke, kao kapi kiše. Svaka kap ima svoju formu, isti oblik ali nijedna nije ista sve su različite.  Kapi se nalaze na različitim visinama i sve se presijavaju, jedna u drugoj se ogledaju.

Ako sam ja jedna od tih kapi sa svih strana oko mene su kapi. Ja vidim od tih kapi koje su oko mene samo deo i to deo u kojoj se moja kap ogleda. Ono što ja – moja kap isijava prema nekoj kapi samo to mogu videti, jer samo ta strana kapi mi je jasno vidljiva. Mogu biti ljubomoran što je neka kap iznad mene pa gledanjem u tu kap ja vidim ljubomoru. Druga kap mi se sviđa jer je sjajnija i u njoj vidim ljubav. Gord sam jer sam iznad nekih kapi. 

U svakoj od tih kapi vidim nešto drukčije od onog što mislim da sam ja. I sve to što vidim je spolja, van mene, to me okružuje i to utiče na moje ponašanje, moje misli, ocene, koncepte, verovanja, znanja, reči koje izgovaram. Svaku kap koju vidim, vidim iz drukčijeg ugla. Tokom padanja kapi se rotiraju, ali i dalje svaku od njih posmatram iz istog ugla. Vetar neke kapi udalji neke primakne ali ja i dalje imam istu perspektivu, vidim samo onu stranu svih kapi koja mi je najbliža.

Pomnim posmatranjem igre svetla, presijavanja, svog ponašanja, uviđam da je sve ono što sam video spolja u stvari moja refleksija, jer kad se moje ispoljavanje prema nekoj kapi promenilo, promenilo se i ono što vidim kad je gledam. 

Unutrašnjom promenom menjam okolnosti, umesto da okolnosti menjaju mene. Nisam promenio formu, spoljašnjost, nisam trenirao ponašanje, odbacio sam samo verovanje u naučena znanja, prestajem da tražim nova, otpadaju navike, nisu nestala iskustva, jedino što sam promenio je to da se oslanjam na sopstveno posmatranje, otvorenog uma uz što manje otpora. Jasnoća i percepcija je neuporedivo šira i bistrija. Čim sam prestao da tragam, uvideo sam da je ono što sam tražio spolja uistinu sve vreme tu i da me je samo traganje ometalo da to uvidim.

Otpuštanjem navika, prepuštanjem posmatranju postojanja postaje mi sve jasnije da su sve kapi iste i pored različitog oblika, istog su porekla, sastava, u istom smeru se kreću, u istom su vremenu i prostoru, pa su imaju zajedničke koncepte.

U isto vreme dok neke kapi padaju, okean isparava, oblaci se formiraju i sve se kreće i postoji samo u ovom trenutku. Za one kapi koje padaju era je kiše, za isparenja je era uzdizanja, za paru koja je u formiranju oblaka, era je oblačnosti i zbog stanja u kojem su ne uočavaju da sve postoji sada, prošlost, budućnost sve se sada odigrava, i  iako sve liči na anarhiju i nemir u svemiru je savršeni mir.

U suštini sve kapi su jedno, čine celinu i gde god da se okrenem vidim sebe, šta god da kažem govorim sebi, šta god da uradim radim sebi.

Spoznajom mira spoznajem svemir, neraskidivu, nesagledivu, beskrajnost postojanja. Forma u kojoj postojim je prolazna, naučena znanja i verovanja o sebi, drugima, i svetu koja imam su ograničena i samo otpuštanjem tih znanja i verovanja, oslanjanjem na sopstveno posmatranje donekle je moguće pojmiti postojanje.

Mail: e1zemun@gmail.com
Telefon: 069 26 04 961
Skype: e1zemun