Primećujem da neki prihvatanje razumeju kao pasivnost, sve
se samo odigrava i ono što se dogodilo prihvatamo tako kako je.
Prihvatanje je svesna aktivnost jer treba sprečiti naučene
otpore koji se pojavljuju.
Prihvatanje nije pasivnost jer podrazumeva i brzu, jasnu,
odgovarajuću akciju koja ne proizvodi agresiju, uvredu i slično.
Prihvatanje znači i da se pokrenemo u smeru ideja koje se
jave odmah ne ostavljajući za kasnije.
Prihvatanje znači i da za osobu koja je ispred tebe nemaš
spremnu agendu prepunu ocena, stavova, etiketa. Odbacujući agendu možeš ˝čuti˝
tu osobu onako kako nisi ranije i promeniti i način komunikacije i odnos.
Prihvatanje znači i nemati želju da nekog menjaš,
popravljaš, ako se ta želja pojavi treba sopstvene stavove menjati.
Prihvatanje znači i biti zahvalan onome kome pomažeš, činiš,
daješ jer ti je to omogućio.
Prihvatanje je i odnos prema svemu što ti se događa kao
darovima a sam biraš koje ćeš poneti a koje ostaviti donosiocu.
Prihvatanjem počinje i isceljenje i sebe i drugih.
Нема коментара:
Постави коментар
Hvala na komentaru