bez naslova

Ono što prihvatamo ne menja nas.
Ono što ne prihvatamo nego potiskujemo ne nestaje, jača vremenom dok nas ne promeni.

Sretan Uskrs

Rekao je: Pre Adama ja jesam. Konstantna prisutnost.

Raspeće - smrt identifikacije sa telom, otkriće ja nisam telo ja sam svest.
Vaskrsenje - otkriće prirode svesnosti kad otkrijem da sam svest.
Preobraženje - shvatanje da se telo - um pojavljuje u svesti.

Ja sam nešto, ja nisam ništa, ja sam sve.

Strahovi

Sve što nam se događa, sve misli koje se pojavljuju, sve je tu iz nekog razloga, ništa nije slučajno i sve to se odigrava upravo kako i kad nam treba.  Misli se pojavljuju u svesti i iz svesti i one nisu slučajne, tu su iz nekog razloga.  Samim tim što se pojavljuju u svesti nisu tu da bi nas ˝budile˝,  da bi bili ˝svesniji˝  jer svesni jesmo samim postojanjem.  Misli su tu i da bi kreirali ali i razumeli svoja lična iskustva.  Misli su tu i da bi se naša uobičajena ponašanja, navike, obrasci ponašanja, odnosi i prema sebi i prema drugima korigovali i menjali.  Sva iskustva koja doživljavamo i imamo se odigravaju u svesti,  sama svest ˝zna˝ naša lična iskustva, stavove, navike i stalno nam pruža prilike da ih balansiramo, korigujemo tako što pred nas stavlja ogledala odnosno baš one osobe, baš one situacije i događaje na kojima možemo sagledavati svoja ponašanja, stavove, misli, navike ako to želimo. Ako smo ˝gluvi˝ na ta ogledala i lekcije, sleduje nam patnja, želje, iskušenja, sve dok ih ne čujemo.

Svaki put kad se pojavi otpor nečemu to je pojavni strah.  Strah koji se javlja kao misao to mi ne prija, to ne želim, to ne volim.  Ako neko vreme pustimo tu misao da pleše pojavljuju se i telesne senzacije odnosno emocije.  Uobičajen način razmišljanja i percepcije često nam donosi takve misli a ne prepoznajemo ih kao otpor, kao strah. Takve misli nisu tu slučajno, strah je često pokretač, motivator da se nešto menja, da se kreiraju želje, ciljevi, da se preduzme neka akcija, ali ne uvek, nekad postaje ogroman teret.  Svakog trena se menjamo, imamo nova iskustva, menjamo stavove, neke strahove prevazilazimo, neke potiskujemo, neke usvajamo. Najteže se nosimo sa emocijama naročito negativnim jer su sve one miks ljubavi i straha, dva lica jedne iste kovanice.

Najčešće se ponašamo tako što kad nam nešto ne prija, ne volimo, ne želimo, menjamo aktivnosti i zabavimo um nečim drugim a ono što nam ne prija potisnemo.

Samim razumevanjem odakle se pojavljuje strah, da je to samo misao ili skup sopstvenih misli kao usvojena reakcija na neku situaciju, događaj, iskustvo, misao ništa više ni manje koja pokreće i održava emotivna stanja, navike, obrasce ponašanja, možemo u svakom trenutku promeniti svoje misli, svoja stanja.    

Sa strahom se nećemo izboriti ako ga potiskujemo, naprotiv.  Straha se možemo osloboditi ako ga prepoznamo u sopstvenim mislima, otporima, emocijama i dopustimo sebi da proživimo sve telesne senzacije koje strah donosi bez bežanja iz tog stanja, bez promene aktivnosti, bez misli, samo mu se prepustimo i ostanemo u tom stanju i svesno pratimo samo svoje telesne senzacije koje se odigravaju.  Posle nekog vremena primetićemo da te telesne senzacije nemaju osnovu koja ih održava, odnosno kad nema misli koje održavaju strah nema ni straha. A same telesne senzacije su iste u svim emocijama i ˝pozitivnim i  negativnim˝,  razlika je samo u mislima koje ih pokreću i u intenzitetu.  

Drugi način suočavanja sa strahom je da sagledamo ko je to što se plaši, šta je to, da li smo mi samo taj um i telo koje ispoljava strah.  Sagledavanjem sopstvenog iskustva, da smo svesni sebe, svog uma, svog tela, postojanja, reči, misli, dela, da se misli pojavljuju u svesti i da sami određujemo značaj koji dajemo pojedinim mislima, da sami kreiramo svoje stavove, verovanja, znanja, svoj način percepcije realnosti, kao što nesvesno potiskujemo i menjamo aktivnosti kad nam nešto ne prija ili nam se ne sviđa tako isto svesno možemo uvek i u svakom trenutku promeniti značaj koji dajemo svojim mislima pa sagledati otpor koji se pojavljuje. Dubljim sagledavanjem doći ćemo do izdvojene osobe, ega, pa razumeti da se otpori pojavljuju u umu. Pošto nismo samo um i telo strahove, navike i obrasce ponašanja možemo reciklirati spoznajom da su nam neko vreme trebali za rast i razvoj ali da nam više nisu neophodni i da možemo i bez njih.

Mi smo prvenstveno svest, zatim um i telo. Namere se najpre pojavljuju u svesti, tek posle nekoliko sekundi se pojavljuje misao koju prihvatamo ili joj se opiremo.   Svest nije odlika pojedinca nego celokupnog postojanja, svest je znanje postojanja.  Kad nam je um miran, kad se ne vezuje za misli koje se pojave, možemo prihvatiti i razumeti informacije koje se javljaju u svesti, namere i pre nego što se situacije i događaji odigraju i kad ih ponekad prepoznamo to zovemo intuicijom.  Intuicija nije mentalna aktivnost, događa se kad je mental, um neaktivan, miran. Što smo više u mirnom stanju uma to lakše prihvatamo informacije – znanje i spremni smo na reakciju i pre nego što se situacija odigra. Ako dopustimo da se pojavi otpor nećemo promeniti situaciju, ona je tu takva kakva je, menja se naša reakcija jer polazi iz straha, javljaju se naučeni obrasci ponašanja, nerazumevanje trenutne situacije samo povećava otpor i strah. Navike, usvojeni obrasci  pokreću emocije i potiskivanje i stalno se vrtimo u spirali u kojoj otpor i strahovi jačaju.

Svest, odnosno namere koje se u svesti javljaju su tu da nas menjaju, da nešto u svojoj percepciji, stavovima, verovanjima menjamo, da izbalansiramo emocije, da otpustimo otpore i strahove. Svest nam sve vreme pokazuje koliko smo zavisni jedni od drugih, da smo svi jedan ˝organizam˝, jedno, i omogućava da  kroz međusobnu interakciju spoznajemo ko smo i šta smo. 

Prihvatanje

Primećujem da neki prihvatanje razumeju kao pasivnost, sve se samo odigrava i ono što se dogodilo prihvatamo tako kako je. 

Prihvatanje je svesna aktivnost jer treba sprečiti naučene otpore koji se pojavljuju.

Prihvatanje nije pasivnost jer podrazumeva i brzu, jasnu, odgovarajuću akciju koja ne proizvodi agresiju, uvredu i slično. 

Prihvatanje znači i da se pokrenemo u smeru ideja koje se jave odmah ne ostavljajući za kasnije.

Prihvatanje znači i da za osobu koja je ispred tebe nemaš spremnu agendu prepunu ocena, stavova, etiketa. Odbacujući agendu možeš ˝čuti˝ tu osobu onako kako nisi ranije i promeniti i način komunikacije i odnos.

Prihvatanje znači i nemati želju da nekog menjaš, popravljaš, ako se ta želja pojavi treba sopstvene stavove menjati.

Prihvatanje znači i biti zahvalan onome kome pomažeš, činiš, daješ jer ti je to omogućio.

Prihvatanje je i odnos prema svemu što ti se događa kao darovima a sam biraš koje ćeš poneti a koje ostaviti donosiocu.

Prihvatanjem počinje i isceljenje i sebe i drugih.

Najvažnije

Najvažnije vreme koje imaš je sada.
Najvažnije šta radiš je ono što sad radiš.
Najvažnija osoba je osoba koja je sad ispred tebe.
Najvažnija emocija je ona koju imaš sada.
Najvažnija misao je ona koju misliš sada.
Najvažnije reči su one koje izgovaraš sada.
Sve ostalo je manje važno jer sada jedino što postoji.
Ti biraš. 

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp:  069 2604 961

Skype: e1zemun

Namera

Namera  se ne odigrava u umu,   prepoznajemo je nakon 5-6 sekundi kao misao, koju identitet – osoba razume kao svoju originalnu misao – nameru.

Namera se formira u svesti da bi izdvojenu osobu ˝probudila˝  od izdvajanja.  Ono što zovemo slobodnom voljom ne pojavljuje se iz uma. Um je samo datoteka ličnog iskustva, ˝znanja˝ i emocija. Iz uma se ne pojavljuje ništa što već nije smešteno u njemu.  Nova iskustva samo menjaju sadržaj datoteke.

Namera se javlja upravo da bi izdvojena osoba, ego, identitet, primetio i prihvatio postojanje onakvo kakvo jeste.  Namera postoji u sadašnjem trenutku, s razlogom kojeg možemo ali i ne moramo biti svesni,  i odnos prema mislima koje se pojave vezano za nju određuju naše postupke, ono što trenutno potisnemo pojaviće se opet, sa istim ciljem u nekom drugom kontekstu.

Misli se pojavljuju kao posledica namere u svesti, one nisu slučajne, osoba ne bira ni koje ni kada, one se pojavljuju i uvek su u korelaciji sa individualnim a i kolektivnim stanjem svesnosti osobe u vremenu i prostoru.  Misli se javljaju da bi ˝balansirale¨ mentalno, emotivno i fizičko  telo.

U svakom trenutku smo u mogućnosti da promenimo misli ako znamo da one misli kojima dajemo značaj određuju emotivno i fizičko stanje.

Iskušenja nas ponekad dovode do rešenja.  Što ih više odlažemo, opstruiramo i potiskujemo iskušenja ona jačaju, ne slabe, data su nam s razlogom, ništa nije slučajno. Rešenje je u prihvatanju na samom početku, ali nikada nije kasno.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961

Skype: e1zemun

Okolnosti

Mentalno i emocionalno stanje– izdvojena osoba, ego, je odgovorno za stanje fizičkog tela. Izdvojena osoba, ego nije nešto što je slučajno tu, to je potvrda prisutnosti, konstantne promene, ˝novog˝ iskustva i isceljenja.  Izdvojena osoba se formira upravo da bi se prepoznalo sopstvo. Neprihvatanjem realnosti – okolnosti, onakve kakva je, zbog nerazumevanja, straha, formiraju se želje, formira se identitet, karakter. Sve to skupa udaljava od svesnosti, svesti postojanja, jer osoba ˝uvidi˝  odvojenost, pa ˝prihvata˝ svoju odgovornost za postojanje, svoje postupke, reči i dela, ali okolnosti joj ne odgovaraju pa odgovornost za okolnosti prepušta drugima. Ne uviđa povezanost, veruje svom i iskustvu, formira stavove o sebi, drugima, postojanju. Što se više udaljava od sebe, sve se više traži, sve želje koje ima se svode na traganje za srećom. Sreća podrazumeva mir, ljubav, sigurnost. Želje ne razume kao sopstvenu negaciju nego kao cilj putovanja, pa želja želju stiže, putovanje sve duže. Brige, depresije, anksioznosti, stresovi, kroz tegobe koje formiraju dovode ponekad do predaje jer se takva stanja otporom ne rešavaju, i tek predajom, prihvatanjem onog što jeste počinje isceljenje, promenama sopstvenog razumevanja. I dalje su ˝krive˝ okolnosti, ali prepuštanje okolnostima može dovesti i do potpunog prepuštanja i prihvatanja sebe i tu počinje isceljenje. Isceljenje se ne dešava na pojedinačnom nivou, isceljujući sebe isceljujemo druge.

 Tek kad uvidimo da smo spoljne okolnosti kreirali sami ne svojim delovanjem nego svojim stavovima, verovanjima, znanjima,  prepuštajući drugima odgovornost za naše sopstvene stavove, verovanja znanja, prestaje težnja za promenom okolnosti, jer samo menjajući sebe – stavove, verovanja, znanja menjamo okolnosti.

Život je postojanje, a put do spoznaje postojanja se obično ne shvata kao igra iako jeste. Udaljimo se, tražimo, i kad prestanemo da tražimo postojanje nas nađe.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961

Skype: e1zemun