Pretpostavka i postavka

Pretpostavka:  Postoji univerzum u kom je svet u njemu se pojavljuje telo, a u telu um i u umu se javlja svest.

Postavka: Postoji svest u kojoj se pojavljuju misli, misli kreiraju um, um koji prepoznaje  telo a potom sve ostalo kao odvojene objekte.

Zašto postavka.  Pa krenimo iz sopstvenog iskustva. Gde se dešava iskustvo. Ja postojim, to jednostavno znam, ne moram misliti o tome. Imam svest o postojanju – znanje. Ja znam da čujem zvuke, ja znam da sam gladan, znam vetar,  ja znam gde sam u prostoru.  Svesan sam dodira, telesnih senzacija, ne razmišljam, jednostavno znam, osećam telesne senzacije. Sve ovo pokazuje da se iskustvo dešava u svesti, a ne u umu.

Mozak obrađuje i prerađuje informacije koje dobijamo putem čula. Van tela u prostoru postoje samo vibracije, kretanja energije. Manji deo tih vibracija zbog ograničenja koja imaju naša čula registruju i one se u mozgu pretvaraju u zvuke, slike, miris, ukus, telesne senzacije.  Od tih informacija koja nam donose čula, sagledavanjem kroz sopstvenu percepciju svojim razmišljanjem, ocenjivanjem, svrstavanjem kreiramo sopstvena iskustva. 

Misli se dešavaju u svesti, ne u umu, um je datoteka sopstvenog iskustva i emocija.

Um su naša razmišljanja, stavovi, koncepti, verovanja, emocije, u umu je i formirana izdvojena ličnost ili ti ego. Um je lična baza podataka kreirana percepcijom. Percepcija način na koji razmišljamo, donosimo stavove, zaključke, verovanja, razlikuje se kod svakog  jer imamo slobodu mišljenja i svako sebe i druge i sve ostalo sagledava kroz filtere koje uglavnom sam kreira poredeći se sa drugima.  Svako od sedam biliona nas ima drukčiju percepciju realnosti.

Misao je veza između svesti i uma. Mislima kreiramo um – ličnu datoteku.  Um je veza svesti i tela.
Da li um donosi odluke?  Misli se pojavljuju u svesti, svesni smo misli. Misao sama po sebi ne zna ništa, nema kapacitet znanja, misao ne odlučuje. Skup misli takođe.  Mi imamo uverenje da se misli odigravaju u umu i da umom odlučujemo, dajemo odgovore. Kad imamo urgentnu situaciju dešava se automatska reakcija nema vremena za misli, kako reagujemo ako je to bez uma?  Ko odlučuje ako ne um.  U većini slučajeva odluke šta da radimo donose naše navike, usvojeni obrasci ponašanja. Izdvojena osoba, ego, kreirala je sopstvene stavove, ocene šta voli, šta ne voli, obrasce ponašanja, navike, i od više misli koje se pojave u svesti uglavnom bira onu koja ima prijatne konsekvence. Gde je um kad nastane pauza između misli. Ponekad se sećamo snova a dok smo u snu nema uma.  Sve ovo ukazuje da se misli javljaju u svesti.  Intuiciju zovemo šestim čulom a intuicija je svest.

 Zašto se ako je tako trudimo da budemo svesniji.  Iz istog razloga zbog kog tražimo sreću, ljubav, mir tamo gde ih nema.  Zbog nerazumevanja, otpora, straha od trenutka u kom smo kreiramo odvojenu osobu i samo to odvajanje, koje je u stvari potraga za srećom, ograničava percepciju. Tada umom kreiramo aplikacije – programe ljubavi – volim kad i ako ….., sreće kad se ostvari …….., mira kad je ……

Te kreirane aplikacije su nedostojna zamena za osnovna stanja koja poznajemo u svom iskustvu. Kad smo u tim stanjima jednostavno znamo, ne mislimo o tome. Dok se umom trudimo da ih dostignemo sve su kratkotrajnija i nedostižnija jer nam fali još nešto da bi….

Svest je ona koja zna, a mi smo naučeni da verujemo da um zna.

Da li svest treba nešto da uradi da bi bila svesna sebe? Ništa, prirodno je biti svesan, svest ne treba pomoć uma ni tela. Svest je znanje postojanja.

Mail: e1zemun@gmail.com

Telefon, Viber, WhatsApp: 069 26 04 961

Skype: e1zemun